"To nećemo zaboraviti": Srpkinja koja je sa sinom preživela masakr u Krakovu o sveštenicima koji su ih spasli

Kada su na glavnom krakovskom trgu odjeknuli smrtonosni rafali, Bazilika Sv. Marije postala je jedino utočište za desetine prestravljenih prolaznika, među kojima su bili Novosađanka Katarina L. i njen sin. U trenucima kada je na ulici vladao potpun haos, unutar zaključanog hrama odigrala se drama neizvesnosti, u kojoj su presudnu ulogu imali prisutni sveštenici i vodiči.

Podsetimo, juče oko 15 sati na glavnom gradskom trgu u Krakovu, poljski državljanin Mihael O. (25) je iz automobila otvorio vatru na prolaznike. Prema poslednjim informacijama ubijeno je 6 osoba a ranjeno 15. Policija je kasnije u domu osumnjičenog pronašla još tri tela koja su potom identifikovana kao njegovi roditelji i sestra.

Katarina je u Poljsku došla sa svojim sinom sa željom da sa njim podeli istorijske pouke mučne prošlosti. Kako nam je rekla, ideja za obilazak zloglasnog nacističkog logora Aušvic rodila se pre više meseci tokom razgovora o stradanjima tokom Drugog svetskog rata.

"To nam je bilo glavno. Glavni razlog dolaska. Baš smo juče bili u Aušvicu. Pričala sam sinu da njegove generacije nisu svesne šta je Holokaust, ne znaju šta je Holokaust, ni da li se desio i da u životu treba proći i videti tako nešto", ispričala nam je.

Već sutradan, Katarina i njen sin bežali su od smrti ulicama Krakova.

Iako su se u trenutku masakra zatekli na putanji napadača, sreća je htela da na samo trideset metara od njih bude istorijska Bazilika Sv. Marije.

U opštoj panici, trčeći kroz gomilu, stigli su do crkvenih vrata, gde se odigrala nova drama.

"Ja sam videla ta vrata i ugurala sam sina unutra. Jedna žena što je stajala na vratima zatvorila ih je posle njega, nije htela da me pusti. Ja sam gurnula vrata i ušla. Pucanje je bilo još bliže. Utrčalo je još desetak ljudi, a već je bilo dosta turista unutra i oni su crkvu zaključali", priča nam Katarina.

Čim su se masivna vrata zatvorila, među okupljenima je zavladao strah od nepoznatog, a tišinu su prekidali zvuci sa trga i sirene hitnih službi.

"Osećali smo se jako nesigurno, jer to je zatvoren prostor, mi nismo imali pojma da je u pitanju auto. Ne znate ništa, samo se čuje pucanje. Mi smo mislili da su to neki teroristi, da idu peške. Osećali smo se kao u klopci. Bilo nam je strašno što smo tu, što nismo napolju i tražili smo u crkvi neko mesto (da se sakrijemo) ako bi upali, došli. Nikakve vesti nismo imali pola sata. Nigde nije bilo ništa, ni na kakvim portalima, ljudi su se zgledali, čuli smo pucanje, policiju, helikopter... posle pola sata se pojavljuje vest da je to bio auto u pitanju", priča naša sagovornica.

U zatvorenom hramu našli su se ljudi sa svih strana sveta, a neizvesnost je prekidalo osoblje crkve koje je činilo sve da spreči paniku.

"Bilo je raznih grupa ljudi, iz Portugalije, iz Engleske, bilo je Poljaka. Svi su međusobno pričali nekim engleskim, pokušavali smo da se sporazumemo, svi smo se jako uplašili, jer ne znamo šta se dešava. Nisu nam ništa govorili", priseća se Katarina.

Kako navodi, turistički vodiči koji su se zatekli u hramu, a naročito sveštenstvo, pokušavali su da umire prisutne među kojima je bilo i male dece.

"Sveštenici su smirivali ljude, stvarno su bili korektni, fer, doneli su nam vodu... Oni su samo nama govorili: 'Vi ste na sigurnom, ne bojte se, policija je okolo, ne bojte se'", priseća se Katarina humanosti crkvenih lica.

Agonija neizvesnosti i boravka u zaključanom hramu trajala je oko sat vremena, sve dok policija nije osigurala uže jezgro grada.

"U 16 sati su nam otvorili vrata od crkve i rekli: 'Ko želi, može da ide, a ko želi da ostane, neka ostane'. U tom momentu ni mi nismo bili sigurni šta da radimo, ali sin mi je rekao: 'Hajde, bolje da krenemo, ostaće malo ljudi u crkvi, mi ne znamo da l' ima još terorista'. Naš hotel je negde 10 minuta peške od te crkve. Mi smo trčali. Svi su trčali, bežali, jer smo čuli da se radi o kolima, da čovek puca iz auta", navodi sagovornica.

Katarina posebno naglašava da reakciju i brigu sveštenstva nikada neće zaboraviti.

" Želeli bismo da istaknemo, prvo, kako su reagovali u crkvi prema nama. Kažem, to nećemo zaboraviti, koliko su nas smirivali...", zaključuje Katarina L. iz Novog Sada.

Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala "Telegraf.rs".

(Telegraf.rs)