Uznemirujući snimci! Ruski napad pretvorio podzemno sklonište u masovnu grobnicu civila!

U napadu na jedno selo na jugu Ukrajine, 2. novembra, poginulo je više od 50 ljudi, što ga čini najsmrtonosnijim ruskim napadom na Ukrajinu u 2026. godini i jednim od najsmrtonosnijih tokom rata u toj zemlji. Stradali su se okupili kako bi preuzeli hranu i humanitarnu pomoć, a mnogi od njih su se prethodno sklonili u sklonište nakon ranijeg napada.

Analiza snimaka kamera koje su nosili policajci, ostataka oružja, svedočenja očevidaca i geolociranih video-snimaka koju je sproveo CNN pokazuje da je bombardovanje bilo deo napada poznatog kao "dvostruki udar" (double tap) - vojne taktike u kojoj se drugi napad izvodi ubrzo nakon prvog.

Preporučujemo

Drugi udar usledio je nakon što su spasilačke ekipe stigle na mesto prvog vazdušnog napada, a meštani potražili zaklon u podzemnoj školi koja je bila pretvorena u društveni centar.

Dan pre napada, lokalni savet sela Komišuvaha objavio je dve poruke na Telegramu u kojima je obavestio stanovnike da će sledećeg dana, između 10 i 12 časova, u školi moći da preuzmu hleb i higijenske pakete.

Škola se nalazila na manje od 16 kilometara od linije fronta i postala je životno važna za nekoliko stotina meštana koji su ostali u selu: služila je kao punkt za podelu humanitarne pomoći, centar za medicinske i socijalne usluge, ali i mesto za prenoćište.

Podela humanitarne pomoći pretvorila se u spasilačku akciju

Između 9.45 i 9.50 sati po lokalnom vremenu 2. novembra, dve bombe pogodile su školski kompleks, saopštile su vlasti za CNN. Prema prvim izveštajima, jedna žena je poginula, dok je druga ostala zarobljena ispod betonske ploče, živa, ali povređena.

Snimci prvog napada nisu bili dostupni, ali su ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova i nacionalna policija omogućili CNN-u ekskluzivan pristup snimcima sa kamera koje su nosili lokalni policajci Mihailo Romanov i Dmitro Besedin. Na snimcima su zabeleženi i vremenski podaci, a CNN ih je pregledao putem video-poziva sa predstavnikom ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Zajedno, ovi snimci pružaju najjasniji dosadašnji uvid u to kako se napad odvijao. CNN nije mogao da objavi većinu snimaka zbog zabrinutosti policije za porodice žrtava, iako je policija na internetu objavila kratak, montirani snimak sa kamere Romanova.

Snimak sa Besedinove kamere počinje u 10.15 sati. Zgrade su teško oštećene, a ruševine prekrivaju okolni prostor. Spasioci kopaju po šutu pokušavajući da dođu do žene zarobljene ispod betonske ploče. U dvorištu se nalazi vatrogasno vozilo koje je još netaknuto.

Četrnaest minuta kasnije, na snimku sa Romanovljeve kamere vide se stariji meštani okupljeni ispred zgrade. Puna korpa na jednom biciklu ukazuje na to da su neki od njih već preuzeli humanitarnu pomoć. Jedan muškarac govori policajcu da je spreman da se evakuiše iz sela. U 10.32, preko policijske radio-veze Romanova stiže upozorenje da se približava novi vazdušni napad.

Spasioci su se našli pred izborom: da li da nastave da pokušavaju da izvuku ženu ispod betonske ploče ili da potraže zaklon pod zemljom. Nekoliko sekundi kasnije stiže novo upozorenje kojim se stanovnici pozivaju da se sklone. Obojica policajaca pridružuju se meštanima na ulazu u bunker i spuštaju se niz tri sprata stepenica u podzemnu školu, gde je deljena humanitarna pomoć. Smeštaju se u prostoriju koju koristi lokalna policija.

Drugi udar pogodio sklonište

U 10.35 sati, na snimcima s obe kamere čuje se eksplozija. Narandžasti bljesak ispunjava ekrane, nakon čega slika nestaje. Romanov i Besedin, koji su više od deset godina radili kao policajci u lokalnoj zajednici, poginuli su zajedno sa još dvojicom policajaca, saopštila je ukrajinska policija. Na snimcima su zabeleženi njihovi poslednji trenuci, kao i zvuci zapomaganja ljudi u prostoriji.

PAŽNJA! SNIMAK JE UZNEMIRUJUĆ!

Bunker se urušio nakon eksplozije, saopštila je ukrajinska vojna obaveštajna služba. Kako je navedeno, ubrzo nakon toga usledilo je još šest vazdušnih napada na istu lokaciju.

CNN je pregledao desetine video-snimaka kako bi rekonstruisao napad i nezavisno potvrdio svedočenja o više talasa udara. Na snimcima sa policijskih kamera vidi se žuta zgrada koja je služila kao ulaz u podzemnu školu i koja je, po svemu sudeći, ostala neoštećena nakon prvog napada, uprkos razaranjima u okolini. Na video-snimku nastalom nakon udara na bunker vidi se da je ista zgrada pretrpela brojna oštećenja.

Trevor Bol, analitičar naoružanja u kompaniji "Armament Research Services", koji je pregledao snimke za CNN, rekao je da su oštećenja na obližnjim zgradama, vidljiva pre drugog udara, mogla da budu izazvana manjim ruskim bombama, poput FAB-500.

Snimci sa policijskih kamera takođe dokumentuju taktiku "dvostrukog udara": drugi napad izveden je nakon što su spasioci stigli na mesto prvog. Prema podacima zvaničnika, u Komišuvahi su poginula dvojica pripadnika hitnih službi.

Dokazi ukazuju na upotrebu ogromne klizeće bombe

Ukrajinska vojna obaveštajna služba identifikovala je bombu koja je direktno pogodila bunker kao FAB-3000. Ovo oružje teži više od 2.700 kilograma i nosi više od 1.360 kilograma eksploziva. Rusija je modernizovala ove bombe tako što ih je opremila kompletima za navođenje, pretvarajući nevođene bombe u precizno navođene klizeće bombe. FAB-3000 je namenjena za gađanje utvrđenih podzemnih objekata, poput bunkera.

Video-snimci nastali nakon napada pokazuju razaranja velikih razmera i ogroman krater koji je CNN geolocirao između dva ulaza u bunker. Dim je iz kratera izbijao još satima nakon napada. Na snimcima za koje se pretpostavlja da prikazuju epicentar eksplozije vidi se putanja razaranja kroz više slojeva betona sve do bunkera.

CNN je ekskluzivno dobio fotografije i video-snimke od ukrajinske Službe bezbednosti (SBU), na kojima se vidi tim za uklanjanje eksplozivnih sredstava kako prikuplja ostatke municije nakon napada. Prema snimku SBU, krater je širok približno 30, a dug 20 metara. CNN nije mogao nezavisno da izmeri njegove dimenzije jer satelitski snimci nisu bili dostupni. Dvojica stručnjaka za municiju koji su pregledali snimke ocenili su da su veličina kratera i pričinjena šteta u skladu sa upotrebom bombe teške oko 2.700 kilograma, poput FAB-3000.

Stručnjak za eksplozivna sredstva Kris Kob-Smit i Trevor Bol analizirali su snimke koje je dostavio SBU. Među metalnim ostacima identifikovali su krilo kompleta za navođenje ruske klizeće bombe UMPK, koje odgovara onima koji se postavljaju na bombe FAB-3000. CNN je nezavisno potvrdio da se pronađeni fragment poklapa sa fotografijama takvih kompleta koje su dostupne na internetu.

Danijel Bel, šefica Posmatračke misije Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ukrajini, osudila je napad, ističući da su "vreme i mesto podele humanitarne pomoći bili veoma dobro poznati javnosti".

"Ruske oružane snage su ili znale da se na tom mestu deli humanitarna pomoć ili nisu preduzele ni najosnovnije korake da utvrde šta se događa u selu koje su planirale da napadnu. U oba slučaja, čini se da je ovim napadom prekršeno jedno od najosnovnijih načela međunarodnog humanitarnog prava", rekla je Bel.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski povezao je napad sa izborima za američki Kongres na polovini predsedničkog mandata.

"Veoma je indikativno što se sve ovo događa na dan izbora za američki Kongres. Rusi veruju da Amerika neće primetiti ovu njihovu poruku. Ali takav teror mora biti primećen i zaustavljen", rekao je on.

Rusija, koja uporno negira da namerno gađa civile, nije komentarisala sam napad. U saopštenju koje je prenela državna televizija, rusko Ministarstvo odbrane navelo je da su tog dana napadnute ukrajinske vojne jedinice u tom području.

Spasioci izloženi novim napadima

Dobrovoljac u službi hitne pomoći Vladislav Mahovski stigao je na mesto napada nekoliko sati nakon udara i podelio sa CNN-om nekoliko video-snimaka. Na njima se vide uništeno vatrogasno vozilo i smrskani bicikli među ruševinama, za koje se pretpostavlja da su pripadali ljudima koji su došli da preuzmu humanitarnu pomoć. Na jednom snimku vidi se kako se nad jednom žrtvom primenjuje kardiopulmonalna reanimacija, dok se na drugom vidi kako ljudi odnose tela poginulih.

PAŽNJA! SNIMAK JE UZNEMIRUJUĆ!

"Sve je bilo spaljeno, čak je i vozilo spasilaca gorelo, a područje oko njega izgledalo je kao da ga je pogodio tornado - sve je bilo uništeno. Ljudi su vrištali, neki su izvlačeni iz ruševina. Tamo je bila jedna žena, ruka joj je bila otkinuta i bila je teško povređena", rekao je Mahovski za CNN.

Dim je izbijao iz ulaza u podzemnu školu, rekao je Mahovski. Spasioci su pokušavali da uđu koristeći aparate za disanje.

"Na mestu gde se nalazila škola bio je ogroman krater i mogli su da se vide podni betonski paneli... Bilo je jasno da se krater i epicentar eksplozije nalaze tačno iznad podzemne škole", dodao je dobrovoljac.

On je rekao za CNN da su ruski dronovi danima nakon napada nadletali područje u velikom broju, ometajući spasilačke akcije i uklanjanje ruševina.

Osmog novembra, dron je ponovo gađao ljude koji su radili u školi, saopštila je ukrajinska Državna služba za vanredne situacije. Niko nije povređen, ali je oštećena spasilačka oprema, navedeno je u saopštenju.

Od škole do humanitarnog centra

Podzemna škola, izgrađena sredstvima Evropske unije, zamenila je školu koju je ruski vazdušni napad uništio u julu 2023. godine. Otvorena je u oktobru 2025. godine. Na video-snimcima iz škole vide se učionice jarkih boja i prostorija sa nizom kreveta na kojima su mala deca mogla da se odmaraju.

Škola je bila namenjena tome da deca mogu da nastave školovanje uprkos ratu. Međutim, za samo nekoliko meseci, gotovo neprekidno granatiranje primoralo je decu da napuste selo, a škola je zatvorena. Lokalne vlasti pretvorile su je u administrativni centar i humanitarno čvorište za stanovnike koji su ostali, bilo svojom voljom ili zato što nisu mogli da odu.

Mahovski je rekao za CNN da, koliko je njemu poznato, taj objekat nikada nije imao vojnu namenu.

Na snimcima koje je CNN pregledao, a koji su nastali pre i posle napada, ne vidi se nikakva vojna infrastruktura, iako su vlasti potvrdile da su u napadu poginuli jedan vojni komandant i vojni bolničar.

Portparol ukrajinske Južne grupacije snaga rekao je za CNN da je komandant, major Vitalij Bevz, stigao na mesto podele humanitarne pomoći "nakon prvih eksplozija i poginuo tokom ponovljenih udara".

Oleksandr Zališčuk, vojni bolničar, slučajno se zatekao na mestu napada i počeo da pomaže civilima, navodi se u saopštenju njegove brigade.

Ova lokacija već je bila meta napada tokom iste godine. U junu su lokalni mediji izvestili da je pet ruskih dronova napalo građevinske radnike koji su delili građevinski materijal stanovnicima čije su kuće oštećene u granatiranju.

Komišuvaha je jedno od brojnih ukrajinskih sela na prvoj liniji fronta koja su opustela zbog ratnih dejstava. Mnoge zgrade već su bile oštećene u granatiranju, a većina stanovništva, koje je pre rata brojalo oko 5.000 ljudi, napustila je selo.

U selu je ostalo oko 200 stanovnika, uglavnom starijih ljudi, koji u potpunosti zavise od isporuka humanitarne pomoći. Nekoliko preostalih policajaca i dobrovoljci poput Mahovskog nosili su puške kako bi obarali FPV dronove, koji su predstavljali gotovo neprekidnu pretnju.

Ovaj deo južnog fronta bio je 2023. godine u središtu neuspešne ukrajinske kontraofanzive, čiji je cilj bio da se preseče ruski kopneni koridor od Krima do Donbasa. Rusija je narednih godina ostvarila manja teritorijalna napredovanja, ali je više puta bezuspešno pokušavala da zauzme Orihiv, važno uporište udaljeno manje od 32 kilometra južno od sela.

Devetog novembra spasioci su i dalje pretraživali ruševine u Komišuvahi, tragajući za oko 19 ljudi za koje su vlasti verovale da su zatrpani pod ruševinama. Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je da su uzeti uzorci DNK od članova porodica nestalih kako bi se pomoglo u identifikaciji pronađenih tela.

Romanov i Besedin sahranjeni su u subotu, zajedno sa još dvojicom policajaca poginulih u napadu, Mihailom Buženkom i Nikolom Balandom. Njihovi poslednji trenuci, zabeleženi kamerama koje su nosili, sada predstavljaju ključni dokaz u istrazi SBU o tome kako je sklonište izgrađeno da zaštiti civile postalo masovna grobnica.

(Telegraf.rs)