Može li Amerika da nametne mir u Ukrajini? Nastavljaju se mirovni pregovori posle 8 meseci prekida

Prvi suštinski mirovni pregovori od februara ove godine obuhvatiće američki predlog o "dugoročnoj bezbednosnoj arhitekturi" između Moskve i Evrope! Ukratko ovo je najvažnija komponenta dvodnevnog sastanka koji danas počinje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Američki zvaničnici izjavili su da će nastojati da postignu "konačan završetak" rata između Rusije i Ukrajine, počevši od trilateralnih razgovora koji danas počinju u Abu Dabiju, a koji predstavljaju prve suštinske pregovore između dve zemlje posle osam meseci.

Ovi razgovori su ujedno i prvi otkako su Sjedinjene Američke Države pokrenule zajedničke napade sa Izraelom na Iran, a održavaju se nakon teških izbora za polovinu mandata u Kongresu, koji su oslabili položaj Donalda Trampa u zemlji.

Jedan deo predloga Trampove administracije podrazumeva uspostavljanje nove "dugoročne bezbednosne arhitekture" između Rusije i Evrope, izjavili su zvaničnici administracije.

Evropski zvaničnici zabrinuti su da bi Rusija mogla da ostane pri svojim čvrstim zahtevima da NATO povuče svoje vojno prisustvo iz istočne Evrope, što bi moglo da dovede do toga da saveznici postanu ranjivi na uticaj Moskve u trenutku istorijskih tenzija sa Zapadom.

Još od prve decenije na vlasti, Vladimir Putin se žalio na širenje NATO prema istoku i nastojao da ponovo pregovara o odnosu snaga između NATO i Rusije, ali nikada ranije te zahteve nije podržala aktuelna američka administracija, koja je jasno stavila do znanja da očajnički želi da postigne sporazum.

Najavljujući teme razgovora, jedan zvaničnik američke administracije izjavio je da će Sjedinjenim Američkim Državama "biti potrebna Evropa za pregovaračkim stolom" kako bi se okončao rat.

On je rekao da bi pregovarači mogli i da obnove rad Saveta NATO-Rusija, koji je suspendovan nakon ruske invazije 2022. godine, kao i da bi potencijalno mogli da ukinu sankcije Rusiji kako bi se postigao sporazum.

Američki zvaničnici su takođe tvrdili da su sa Rusijom razgovarali o mogućim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, sličnim članu 5 NATO, koji štiti države članice u slučaju napada. Rusija se oštro protivila prijemu Ukrajine u NATO, kao i raspoređivanju trupa zapadnih zemalja u Ukrajini.

"Ono što bi dobili bilo bi praktično veoma slično NATO", izjavio je jedan zvaničnik američke administracije.

"Dobijanje bezbednosnih garancija od SAD predstavlja zaista, zaista veliku stvar", dodao je zvaničnik, navodeći da bi o tome trebalo da razgovaraju Donald Tramp i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

"A ako on želi to da uradi, onda je to veoma, veoma velika stvar u pogledu resursa, finansiranja i vojne podrške".

Kritičari su, međutim, izrazili sumnju u to šta bi moglo da aktivira te bezbednosne garancije, ističući da član 5 ne obavezuje države članice NATO da brane druge članice i da su sajber-napadi i drugi oblici hibridnog ratovanja zamaglili granicu u pogledu toga šta bi zahtevalo vojni odgovor.

Džared Kušner, Trampov zet i glavni pregovarač za Sjedinjene Države, opisao je potencijalni novi okvir za Evropu u opštim crtama, rekavši da će SAD težiti "snažnijim konsultacijama, pouzdanoj komunikaciji u kriznim situacijama, većoj vojnoj transparentnosti i recipročnim merama za smanjenje rizika od eskalacije, uz puno poštovanje suvereniteta i nezavisnog donošenja odluka svake nacije".

Evropske delegacije iz Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije i Evropske unije sastaće se sa američkim pregovaračima u Abu Dabiju kako bi razgovarale o "dugoročnoj bezbednosnoj arhitekturi između Rusije i Evrope kako bi se utvrdilo kako smanjiti buduće sukobe".

Zvaničnik evropske bezbednosti iz zemlje koja je prisustvovala razgovorima rekao je da američki predlog još nije jasan i da se spremaju za ozbiljne ustupke SAD Rusiji tokom konsultacija u Abu Dabiju.

"Već imamo uspostavljenu evropsku bezbednosnu arhitekturu", rekla je Kaja Kalas, najviši diplomata Evropske unije, na sastanku ministara spoljnih poslova G7.

"Ovo uključuje međunarodne sporazume prema kojima je Rusija preuzela obaveze, uključujući i one u pogledu suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Problem je što Rusija ne poštuje ove sporazume".

Tramp je takođe rekao da bi se od Ukrajine očekivalo da se odrekne teritorije u konačnom sporazumu i da bi se završio "malo drugačijim oblikom".

Tramp je prošle nedelje, nakon sastanka sa savetnikom Kremlja Kirilom Dmitrijevim, rekao da će težiti "velikom, lepom sporazumu" koji bi "mogao da uključi celu Evropu".

Kritičari su zabrinuti da bi Tramp i Putin mogli da pokušaju da prevaziđu evropske lidere kako bi pregovarali o miru koji daje ozbiljne ustupke Rusiji.

"Ljudi u Evropi imaju mnogo zabluda oko ove ideje", rekao je zvaničnik američke administracije, posebno ukazujući na ruski predlog iz 2021. godine koji je viđen kao ultimatum NATO-u da izađe iz istočne Evrope.

Rusija je 2021. godine izdala listu zahteva NATO koji su uključivali zabranu širenja na nove zemlje, uključujući Ukrajinu, povlačenje trupa na granice pre 1997. godine i ograničenja u pogledu mesta gde može da postavi rakete. NATO je odbio taj predlog i Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu manje od mesec dana kasnije.

"Moramo da izgradimo nešto novo što danas funkcioniše... Jer da je sva stara arhitektura dobro funkcionisala, onda ne bismo bili u ovom dugom ratu. I zato je očigledno da nešto ne funkcioniše i moramo da smislimo način da kada završimo ovaj rat, to zaista bude konačan kraj rata", rekao je zvaničnik američke administracije.

Sadržaj tih predloga još nije jasan, iako je državni sekretar Marko Rubio u ponedeljak tvrdio da je "postignut izvestan napredak u tome kako bi ta arhitektura trebalo da izgleda".

"Očigledno moramo da prevaziđemo sukob da bismo došli do te tačke", dodao je.

(Telegraf.rs/TheGuardian)