Stiže pakleno leto: Slede tropske vrućine, sreda će biti najtopliji dan u godini

Zbogom, kišobrani! Zdravo, bazeni i kreme za sunčanje!

Posle promenljivog jula građani Srbije će napokon moći da odlože svoje kišobrane i bezbrižno krenu put omiljenih kupališta, pošto im sledi vrela nedelja sa maksimalnim temperaturama između 32 i 35 stepeni!

Celu sledeću sedmicu obeležiće tropski dani (tempretaure od 30 i više stepeni) zajedno sa tropskim noćima (sa 20 i više stepeni), navode iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Paklene vrućina u Španiji i Portugaliji: Zabeleženo 46 stepeni, padaju rekordi (FOTO) (VIDEO)

Zbog vrućina koje se očekuju sutra i prekosutra, RMHZ je izdao žuti alarm, te se građanima savetuje da piju dosta tečnosti i da ne izlaze napolje kada je najjače sunce.

Posebno se naglašavaju osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima.

SREDA NAJTOPLIJI DAN U 2018.

Prema prognozama, temperatura će u sredu dostići 35 stepena, što bi ovaj dan trebalo da učini najtoplijim u 2018. Za samo stepen niže, rekord ove godine drže 8. i 12. jun, dok je najtopliji dan u julu bio 21. sa "tek" 32 stepena.

Ipak, predstojeće tropske temperature biće daleko od rekordnih. Podsetimo, najtopliji dan svih vremena u Beogradu bio je 24. jul 2007. kada je izmereno čak 43,6, dok je istog dana u Zaječaru zabeležen apsolutni rekord na području Srbije sa 45 stepeni.

OPASNOST OD UV ZRAČENJA 

Kako će i  UV zračenje biti značajno povišeno širom zemlje, stanovnicima Srbije se savetuje da se ne izlazi napolje bez zaštite od sunca, pogotovu u periodu od 10 do 17 sati. Većina mesta u Srbije je u crvenom na mapi RHMZ, što znači da je reč o vrlo visokim vrednostima UV indeksa.

OPASNE VRUĆINE ŠIROM REGIONA I EVROPE

Crveni alarm upaljen je za celu jadransku obalu, od Istre do juga Hrvatske, dok je za ostatak zemlje upaljen žuti alarm, što takođe predstavlja potencijalno opasne vrućine.

Španija i Portugalija su među najopasnijim mestima u Evropi, gde se za vikend se očekuju temperature i do 47 stepeni.

Takođe, ekstremno toplo vreme uništilo je polja pšenice širom severne Evrope, dok je kombinacija suvog vremena i ekstremnih kiša u regionu Crnog mora srezala procene proizvodnje, prouzrokujuću skok cena zbog straha od daljeg propadanja useva.

(Telegraf.rs/Blic)