Ispovest nastavnice Marije koja je spasila đaka: Smejali se kako je došao u školu, čas je odmah morao da stane

Posvećenost, profesionalnost, ljubav. Ovo su samo neki od epiteta kojima, kako učenici, tako i roditelji učenika Osnovne škole "Živojin Perić" iz Stublina kod Obrenovca opisuju svoju nastavnicu srpskog jezika Mariju Živanović. Ova žena, tihi heroj, nedavno se, bez želje za slavom, "proslavila" kada je društvenim mrežama počeo da se širi glas o njenom divnom gestu u kom je pomogla potištenom učeniku sedmog razreda i tako ga spasila zadirkivanja i podrugivanja od strane svojih vršnjaka.

Na nagovaranje okoline, svojih učenika, ali i najbližih, jer se radi o divnoj priči, Marija je sada rešila da o svom činu koji je rasplakao čitavu Srbiju govori i za portal Telegraf.rs, pa nam potanko objasnila šta se to tačno dogodilo pre dve nedelje na njenom času, a kada je primetila da je jedan od učenika ćutljiviji nego inače i da iz nekog razloga ne skida kapuljaču, iako je oduvek važio za primerenog, dobrog  i kulturnog đaka.

"To se dogodilo tačno pre dve nedelje, kada sam ja imala čas, svoj redovan u tom odeljenju. Kada je počeo čas, učenik je sve vreme imao kapu na glavi. Rekla sam mu da skine kapu i da to nije pristojno, što je on odmah i poslušao i uradio, ali nakon toga je naišao na podsmeh, dobacivanje i omalovažavanje vršnjaka. To je trenutak kada odmah prekidamo nastavnu jedinicu, nevezano šta je nastavna jedinica i šta je tema tog dana. I ostale kolege i ja uvek reagujemo da sprečimo svaki oblik nasilja i dobacivanja, omalovažavanja. On je kapu skinuo, videlo se da mu je bilo neprijatno zbog njegove nove frizure", objašnjava nam na početku nastavnica Marija.

"Kada su ga đaci pitali 'Ko te je to tako upropastio, ko te je tako ošišao?', on je samo bio iskren i rekao je: 'Majka'. Moram da napomenem i to da sam se više puta čula sa ženom, da je ona dala dozvolu da to uradim i da ga odvedem kod frizera, zato što ja nisam mogla da dozvolim da odem kući, a da ostane na tome, jer sam videla kako se on zbog toga neprijatno oseća", nastavlja nastavnica.

Kako nam dalje govori nastavnica, učenik na kraju školskog dana nije ni znao šta ga čeka, odnosno, da će uskoro imati novu, lepšu frizuru i da će doći kraj njegovim mukama, upravo zahvaljujući njegovoj nastavnici Mariji.

"Rekla sam da treba nešto da mi pomogne, zato što sam znala da ne bi pristao na to, jer je divan i skroman. I kada smo otišli ispred frizerskog salona, ja sam rekla: 'Sada idemo da te ošišamo najbolje i da svi vide kako ti imaš divnu frizuru i da svi oni podsmesi pređu u pohvale'. Zapravo da ga svi pohvale, da mu kažu 'mnogo ti je lepa frizura'", dodaje ona.

Nakon što su i frizerka i nastavnica napravile pravu magiju, učenik je, objašnjava nam dalje Marija, od tmurnog izraza lica odjednom dobio osmeh.

"Od jednog tužnog i tmurnog raspoloženja počeo je osmeh da se pojavljuje na njegovom licu. On je bio presrećan. I mi smo stigli do pred kraj nastave, gde su učenici njega pitali: 'Jao, kako ti je dobra frizura, mnogo si se lepo ošišao, šta se desilo, gde si bio?'. Zatim je on tako pričao: 'Odvela me je nastavnica Marija'. Ja sam mu rekla da ne mora niko ni da zna zapravo, ali eto, on je samo stvarno predivan, skroman i iskren", priča nam ponosna nastavnica, pa kaže kako je od ovog učenika dobila puno zahvalnosti.

O tome koliko je nastavnica Marija predan predavač i voljena u svojoj školi, govori i činjenica da je tokom njene izjave došlo i do suza na licima učenika i učenica koji su takođe za naš portal želeli da kažu koliko vole svoju nastavnicu i koliko im je značajna u njihovom svakodnevnom školskom radu, te da je nikada ne bi menjali.

Upravo takve reči hvale imala je i učenica šestog razreda Katarina Lazić, koja, kako kaže, sa nastavnicom Marijom ima gotovo majčinski odnos.

"Nastavnica Marija je jedna jako dobroljubiva žena. Ona nam je i kao majka i kao sestra. Kod nje na času je jako prijatno i opušteno. Sve radimo sa dobrim dogovorom. Sa njenog časa niko nikad nije pobegao, i njoj je jako bitno da, ako je ona dobra prema nama i mi njoj to vratimo i budemo dobri prema njoj", priča učenica Katarina, koja nije jedina među svojim vršnjakinjama oduševljena pristupom koji ima nastavnica Marija.

Dok smo "ćaskali" sa učenicima, sve vreme su nas u učionici strpljivo čekale i dve majke čija deca pohađaju ovu Osnovnu školu, a koje su takođe želele da kažu koliko su srećne što je upravo Marija, čak iz Topličkog okruga, došla u Stubline i postala predavač njihovoj deci, ali i, ističu, proslavila njihovo malo mesto.

"Moje treće dete ide u ovu školu i mnogo nam je drago i čast nam je što nam je Marija razredni starešina. Primetila sam da ona jako voli decu i jako se zalaže za njih i za njihove probleme. Ne zove roditelje samo kada učenici nešto loše urade, nego i kada se nešto lepo desi", priča nam majka Sandra Radić.

Ništa manje reči hvale nije imala ni Slavica Dobromirović, čiji sin takođe pohađa ovu školu, i kojem je isto nastavnica Marija.

"Za Mariju mogu da kažem da, iako je mlada osoba, toliko kvaliteta ima, toliko je odgovorna, posvećena deci i svom pozivu. Deci prenosi znanje, ali ih u isto vreme uči i životu. Uvek se trudi da sa decom razgovara. Ide u susret problemima, ne izbegava ih. Razgovara, miri sukobljene strane, trudi se da deca odu kućama u miru i prijateljstvu. Organizuje rođendane u okviru odeljenja. Kupi grickalice, sokove...Trudi se da nijedno dete ne bude zapostavljeno. Stvarno smo ponosni što je došla u našu školu i proslavila naše Stubline. Opravdala je naše poverenje. Samo neka nastavi da bude primer i deci i kolegama", kaže nam na kraju prijatnog razgovora majka.

Ipak, iako ovo nije jedini divan gest prema učenicima, a o kojima nastavnica i ne želi da se hvali, jedan je ipak želela da podeli sa nama, jer je humnatnog karaktera.

"Pre ove situacije, ja sam pokrenula jednu humanitarnu akciju koja glasi: 'Mali dar, veliko srce, jednako je srećno dete'. Ovo je direktorka podržala. Zapravo, moja ideja je da sada pred novogodišnje praznike svi ljudi koji žele da pomognu na bilo koji način pomognu... Već sam počela to da prikupljam. Želim deci koja su materijalnog stanja lošijeg  da obezbedimo pomoć u vidu slatkiša, u vidu odeće, obuće, pribora za školu, rančeva. Evo već nekoliko dana mi žene donose ko šta ima od svoje dece, od unučića, a pred samu Novu godinu ćemo pokrenuti malo više da angažujemo i ostale škole, pa da prikupimo slatkiše, slaniše, igračke", zaključuje na kraju razgovora nastavnica Marija koja je, kako se čini, pravi primer kako jedan prosvetnio radnik treba da obavlja svoj posao.

(Telegraf.rs)