Ovo su droge kojima su se drogirali naši preci pre DESET HILJADA godina!

- Postoje neoborivi dokazi koji ukazuju da su ljudi Kamenog doba, osim kao hranu, koristili mak zbog njegovih svojstva kao narkotika - kaže španski antropolog Elisa Gera-Dose

Naši preci iz Kamenog doba gajili su i koristili opijum, magične pečurke i druge psihoaktivne supstance, otkrila je španska naučnica u svom istraživanju o korišćenju narkotika u prošlosti.

Preporučujemo

Profesorka antropologije sa španskog Univerziteta Valjadolid Elisa Gera-Dose sakupila je značajne dokaze iz različitih delova sveta da su ljudi Neolita još 8.600 godina p.n.e. koristili droge koje su dobijali preradom kaktusa, a da su uzgajali mak oko 6.000 godina p.n.e, prenosi Dejli mejl.

Profesorka je pronašla dokaz da se mak, od kog se dobija opijum, uzgajao nedaleko od Rima oko 6.000 godine p.n.e., a isto je utvrđeno na još 17 lokaliteta u Švajcarskoj, Nemačkoj i Španiji. Tragovi opijuma pronađeni su na fosilu muškarca čiji je skelet pronađen u pećini u blizini Albunjola u Granadi koji datira 4.000 godina p.n.e.

- Postoje neoborivi dokazi koji ukazuju da su ljudi tog doba, osim kao hranu, koristili mak zbog njegovih svojstva kao narkotika - kaže profesorka.

U Peruu, drevni stanovnici pećina Kajehonde Huajlas doline koristili su kaktus Echinopsis pachanoi koji sadrži psihoaktivnu supstancu meskalin, između 8.600. i 5.600. godine p.n.e. Na ostacima zbuba pronađenim u pogrebnom jami u južnim Filipinima starim 13.000 godina, pronađene su mrlje koje se dobijaju žvakanjem lišća posebne vrste bibera koji se i danas koristi širom Azije kao blagi stimulant.

Marihuana i opijum pronađeni su na pogrebnim ceremonijalnim mestima iz Bronzanog doba u pustinji Kara Kurum u Turkmenistanu i u Rumuniji, starim oko 2.000 godina p.n.e.

Crteži pečurki na stenama Pijemonta u italijanskim Alpima nastali u Neolitskom i Bronzanom dobu protumačeni su kao znaci da su psihotropne pečurke korišćene i u ritualima. Male figurice pečuraka pronađene na brojnim lokalitetima, a koje datiraju od 500. godine p.n.e. do 900. godine n.e. u Gvatemali, Meksiku, Hondurasu i El Salvadoru takođe su dokazi korišćenja halucinogenih pečurki.

Profesorka Gera-Dose smatra da droga nije korišćena u rekreacione svrhe, već da su supstance korišćene u ceremonijalnim ritualima. Većina pronađenh tragova se nalaze u grobnicama i mestima od ritualnog i religioznog značaja.

Detalji rituala su za sada nejasni, ali je hipoteza da su supstance korišćene u posmrtnim obredima, kako bi pomogla preminuliom u zagrobnom životu ili kao vrsta odavanja počasti podzemnim božanstvima. Ona smatra da bi pravo korišćenja psihoaktivnih supstanci bilo ograničeno zbog svete uloge koju su imale u preistorijskim društvima.

- Kako bilo, činjenica je da se veza između ljudi i psihoaktivnih supstanci može se pratiti čitav milenijum unazad - zaključuje ona.

(Telegraf.rs)