UPOZNAJTE DINASTIJU DŽELATA: 6 generacija se kupalo u krvi! Jedan nosio na duši 3.000 ljudi! (FOTO)

Sansonovi su plavo-crvenu odoru zvaničnih kraljevskih a potom i republikanskih egzekutora stavili na sebe 1684. godine, a nosili su je sve do 1847, dakle, nešto manje od dva veka. Najpoznatija karika u ovom šestočlanom lancu je bio Šarl-Anri, koga su zvali "Pariskim gospodinom" i "Velikim Sansonom"

Preporučujemo

Šarl-Anri Sanson rođen je 15. februara 1739. godine, a umro je 4. jula 1806. Veći deo tog vremena proveo je kao Kraljevski dželat Francuske (zvanična titula, otud veliko slovo) tokom vlade kralja Luja XVI, a potom i kao Visoki dželat Francuske Republike. Sveukupno je oko 40 godina sekao je glave u Parizu te lično ubio skoro 3.000 ljudi, uključujući i samog kralja.

Ali, nije bio prvi iz svoje porodice. Šta više, on je bio samo četvrta i najpoznatija karika u šestočlanom dinastijskom lancu dželata.

Njegov pradeda je bio vojnik po imenu Šarl Sanson iz Abevila koji je 1684. godine postavljen na funkciju dželata u prestonici. Ovaj posao je obavljao do 1695. godine. Funkcija mu je tada prešla na sina, takođe Šarla, koji ju je obavljao do smrti koja je nastupila 1726. godine.

Kada je ovaj drugi Šarl preminuo, zvanično regenstvo je preuzelo dužnost dok njegov mlađi sin Šarl-Žan-Batista Sanson, u to vreme sedmogodišnjak, nije postao punoletan. Kada se to dogodilo on je postao Kraljevski dželat i to je ostao do 1778. godine, kada je umro.

Pored toga što je odrubljivao glave voleo je i da pravi decu: napravio je desetoro. Njegov najstariji sin, prvopomenuti Šarl-Anri, poznatiji kao "Veliki Sanson", koji je bio očev šegrt punih dvadeset godina i koji je praktično radio ceo posao zbog očeve paralize, položio je zakletvu 26. decembra one 1778. godine.

Međutim, vratimo se na početak života Velikog Sansona i krenimo polako.

Rođen je u Parizu; to vam, recimo, nismo rekli, ali ste mogli da pretpostavite. Majka mu se zvala Madlen devojačko Tronson. Obrazovao se u katoličkoj školi u Ruanu sve do 1753. godine kada je morao da je napusti jer je otac jednog đaka u njemu prepoznao sina dželata. Upravnik škole je žalio zbog toga, ali je reputacija te institucije bila na prvom mestu. Školovanje je dovršio privatnim časovima.

Uglavnom, gajio je snažnu averziju prema porodičnom zanatu i nije želeo da se time bavi, ali je zbog očeve povremene paralize i nasrtljivosti bake popustio, napustio studije medicine i postao očev šegrt kako bi porodici osigurao prihode.

Ubrzo su ga prozvali "Pariskim gospodinom", a 1757. je stricu Nikolasu-Šarlu-Gabrijelu Sansonu (inače tada gradskom dželatu Remsa) pomogao pri posebno jezivoj likvidaciji kraljevog nesuđenog ubice Roberta-Fransoe Damijena. S obzirom da je egzekucije pošla naopako a čerečenje osuđenika nije ubilo, Pariski gospodin mu je uspešno skratio muke; njegov stric je nakon toga dao otkaz.

10. januara 1765. godine oženio se po drugi put i iz tog braka dobio dva sina. Jedan od njih je bio Anri (1767-1830) koji će nakon učestvovanja u revoluciji postati njegov zvanični naslednik; drugi je bio Gabrijel (1769-1792) koji je takođe bio u porodičnom poslu ali je nesrećom poginuo kada se okliznuo i pao sa gubilišta dok je gomili pokazivao odrubljenu glavu (ironična porodična tragedija Sansonovih).

1778. godine (dakle, vraćamo se gde smo stali) zvanično je primio crveno-plavi kaput, simbol glavnog dželata i to je ostao do 1795. godine kada ga je nasledio sin Anri nakon što je počeo da pokazuje znake ozbiljne bolesti.

Ukupno je izvršio 2.918 egzekucija, uključujući kao što smo napomenuli na početku i svrgnutog kralja Luja XVI. Uprkos tome što nije bio previše naklonjen monarhiji, ispočetka nije želeo da likvidira bivšeg vladara ali je na kraju to ipak uradio. Njegov sin je izvršio egzekuciju kraljice Marije Antoanete.

Bio je glavni faktor u usvajanju giljotine kao standardnog oblika likvidacije osuđenika, pošto je upravo njegov stručni memorandum Narodnoj skupštini bio tas na vagi, kao i njegovo ukazivanje na činjenicu da zastarela oprema ne može da izdrži povećani broj egzekucija.

Lično je izvršio inspekciju tokom testiranja giljotine, a potom bio i prvi koji ju je iskoristio i to za odrubljivanje glave pljačkašu Nikolasu Žaku Peletijeru. Novim oruđem je tokom Terora, kada je revolucija počela da jede svoju sopstvenu decu, likvidirao i Dantona, Robespjera, Sen-Žista, Ebera i Demulena.

Hobi su mu bili seciranje tela ljudi koje je likvidirao, kao i uzgajanje lekovitog bilja u svom vrtu. U slobodno vreme je svirao violinu i čelo, a omiljeni mu je kompozitor bio nemački muzičar Kristof Vilibald Gluk.

Čuvena je anegdota vezana za njega i Napoleona. Naime, kada se nakon penzionisanja sreo sa novopečenim francuskim imperatorom, a ovaj ga upitao da li posle egzekucije tri hiljade ljudi može da spava, Sanson je lakonski odgovorio: "Ako carevi, kraljevi i diktatori mogu lepo da spavaju, zašto ne bi mogao i dželat?".

Sahranjen je na groblju na Monmartru u Parizu, a njegov život je opisan u mnogim romanima i stripovima, u kojima je ponekad glavni a ponekad sporedni lik.

Što se tiče njegovog naslednika u porodičnom poslu, Anrija, on će dželat biti duže čak i od oca, s obzirom da će na toj poziciji ostati punih 47 godina. Šesti i poslednji Sanson u dželatskoj dinastiji bio je Anri-Klemen Sanson (1799-1889) koji je služio samo između 1840. i 1847. godine.

(O. Š.)