RIMSKE PAPE - SVECI PRAVOSLAVNE CRKVE: Nakon deset vekova raskola, nije ni čudo što se o ovome ćuti! (FOTO)

Nakon skoro hiljadu godina raskola zvuči gotovo nemoguće da postoje svetitelji sa Zapada koji se slave na Istoku, i obrnuto. A ipak - postoje. I nisu u pitanju tek neki svetitelji, pričamo o episkopima Rima!

Preporučujemo

Katolička i Pravoslavna crkva su odvojene već gotovo hiljadu godina, a za to vreme razlike su postale takve da je praktično nemoguće premostiti ih. Problema ima mnogo, o njima nećemo danas pisati jer to nije tema ovog teksta.

Tema teksta su ljudi koji su sedeli na tronu Svetog Petra, dakle, bili pape rimske, episkopi Rima, a svetitelji su i Pravoslavne crkve. Svi su živeli u prvom milenijumu dok je Crkva bila jedinstvena, i svi su branili pravoslavlje od jeresi koja je u to doba uglavnom dolazila sa Istoka.

Spisak nije kompletan pošto je tako nešto prevazilazi zahteve novinskog teksta (recimo, u njega nismo svrstali papu Siksta II), tako da su ovo samo neke pape - pravoslavni sveci. Ali je dovoljno širok da uvidite da nisu u pitanju retki izuzeci.

Poređani su hronološki.

PAPA KLIMENT I

Sveti Kliment je bio jedan od sedamdesetorice apostola i po tradicionalnom spisku - drugi ili treći papa rimski nakon Svetog Petra, koji ga je lično rukopoložio. Njegova "Poslanica Korinćanima" napisana krajem 1. veka najstariji je hrišćanski tekst nakon Novog zaveta; možete je pročitati na ovom linku. Pravoslavna crkva ga proslavlja 8. decembra (25. novembra po julijanskom kalendaru).

SVETI FAVIJAN

Dvadeseti po redu episkop Rima, od 236-250. godine, bio je upravo rodom iz okoline Večnog grada. Po crkvenom predanju, izabran je tako što mu je golubica sletela na rame; on lično uopšte nije bio kandidat niti je namerao da se kandiduje, samo je došao da prisustvuje izboru. Reorganizovao je Rimsku crkvu i imenovao sedam inkardinata (što će se kasnije razviti u kardinale) koji su činili Sveti kolegijum (koji će se razviti u kardinalski kolegijum).

Stradao je za vreme cara Decija Trajana, jer nije želeo da se odrekne vere u Isusa Hrista. Pravoslavna crkva ga slavi 18. avgusta (5. avgusta po julijanskom kalendaru).

STEFAN I

Rođeni Rimljanin. Borio se i protiv jeretika i protiv onih koji su ih ponovo krštavali, posebno se oko toga sukobljavajući sa azijskim i afričkim episkopima. Nakon što je iscelio Lukilu, ćerku tribuna Nemezija, oboje ih je je krstio. Ubijen je za vreme služenja svete liturgije za vreme cara Valerijana 257. godine, zajedno sa svojih 12 klirika. Pravoslavni ga slave 15. avgusta (2. avgusta po julijanskom kalendaru).

MARCELIN

Iz straha da ne bude ubijen, povinovao se caru Dioklecijanu i prineo žrtvu bogovima, nakon čega je od imperatora dobio skupocenu haljinu. Onda se pokajao, i danima i noćima plakao. Zatim je obukao vreću, posuo se pepelom i otišao na neki skup episkopa u Kampaniju gde se ispovedio i tražio da mu sude. Oni su mu rekli da sam sebi sudi.

Tada je samog sebe lišio svešteničkog čina, tvrdeći da ga nije dostojan, i prokleo svakoga ko se usudi da ga sahrani kada umre; umesto toga, tražio je da bude bačen psima. Potom je otišao Dioklecijanu i u lice mu sve rekao. Razjareni imperator je naredio da ga muče i pogube. Trideset šest dana je ležalo njegovo telo, nakon čega se po crkvenom predanju Sveti Petar javio njegovom nasledniku, papi Marceliju, i naredio mu da sahrani Marcela.

Pravoslavni ga proslavljaju 20. juna (7. juna po julijanskom kalendaru).

CELESTIN I

Bio je četrdeset i treći papa rimski po redu, za vreme Trećeg vaseljenskog sabora. Borio se protiv nestorijanske i drugih jeresi, a preminuo je 432. godine. Dao je veliki doprinos liturgijskom razvoju. Pravoslavna crkva ga slavi 21. aprila (8. aprila po julijanskom kalendaru).

LAV I

Italijan po rođenju, bio je papa u 5. veku. Za episkopa Rima je izabran protiv svoje volje. Crkveno predanje kaže da je izašao pred Atilu i ukrotio njegov bes, sprečivši ga da sa svojim Hunima pohara Večni grad; zapravo, Atila se uplašio Svetih Petra i Pavla koji su sa plamenim mačevima stajali pored Lava. Kaže predanje.

Uglavnom, borio se protiv monofizitske jeresi tokom velike krize zbog koje je sazvan Četvrti vaseljenski sabor u Halkidonu. Odbio je da potpiše 28. kanon tog sabora koji je Carigradsku crkvu uzdigao iznad Aleksandrije i Antiohije, i smestio je odmah ispod Rima.

Pravoslavna crkva ga slavi 2. marta (18. februara po julijanskom kalendaru).

AGAPIT I

Kao pedeset i sedmi papa po redu, ovaj rođeni Rimljanin je sedeo u stolici Svetog Petra između 535-536. godine. Odvratio je cara Justinijana od napada na Gote, a na tom putu ka Carigradu je iscelio nekog čoveka.

Uspešno je odbranio pravoslavlje u Konstantinopolju. Naime, carica Teodora je na mesto patrijarha postavila Antima koji je odmah počeo da pokazuje znake monofizitstva, tako da je tamošnji kler odmah izašao pred papu rimskog da se žali, čim je ovaj stigao u grad. Agapit je od Antima tražio da pismeno ispovedi pravoslavlje, a kad je ovaj odbio, Agapit ga je smenio.

Justinijan se razbesneo i zapretio Agapitu, ali se Agapit nije uplašio, pa je rukopoložio novog patrijarha Minu, kojeg je Justinijan potom priznao. Usput, car je dao Agapitu sopstveno pismeno ispovedanje vere. Ova epizoda iz istorije Crkve je značajna zbog mogućeg odgovora na pitanje o tome da li je papa "prvi u vlasti" ili samo "prvi u časti"; ali je beskorisna zato što je svako tumači na svoj način. Da li je prvenstvo pape tada shvatano kao moć da smeni carigradskog prvosveštenika? Ili je Justinijan priznao njegovu odluku zbog mira u Crkvi? Ili je uloga Agapita u svemu ovome preuveličana?

Pravoslavna crkva ga slavi 30. aprila (17. aprila po julijanskom kalendaru).

GRGUR I

Sin senatora Gordijana, bio je papa rimski u periodu 590-604. godine. Pre toga je i sam bio senator i načelnik grada Rima, ali se predao duhovnom životu čim mu je otac umro. Svojim novcem je sazidao šest manastira na Siciliji i sedmi u Rimu, gde se i zamonašio, a za episkopa Večnog grada je izabran protiv svoje volje, i to tako što je Bog pokazao mesto gde se ovaj skrivao ogromnim ognjenim stubom od zemlje do Neba. Bio je prvi monah koji je postao papa.

Hranio je sirotinju, gradio skloništa, pisao knjige, dijaloge, besede, žitija italijanskih svetitelja. Sastavio je i Liturgiju Pređeosvećenih Darova koja se služi sredom i petkom za vreme Časnog posta. Crkveno predanje kaže da je njegov arhiđakon Petar redovno viđao goluba kako mu leti iznad glave dok je sedeo i pisao. Odigrao je ključnu ulogu u pokrštavanju Anglosaksonaca.

Mi ga na našem pravoslavnom istoku zovemo i Grigorije Veliki ili Grigorije Dvojeslov, a slavimo ga 25. marta (12. marta po julijanskom kalendaru).

(P. M.)