PUTIN IMA NAJVEĆI BAZEN NA SVETU: Ovo rusko more je celo u plićaku (FOTO)

Azovsko more je sa jedne strane okruženo Ukrajinom, sa druge Rusijom, a sa treće i četvrte Krimom koji je Rusija pripojila. U pitanju je najpliće more na svetu: prosečna dubina je sedam metara, a veliki delovi ne idu dublje od metra

Azovsko more je jedno od najčudnijih mora na svetu. Kerčkim prolazom je povezano sa Crnim morem, tako da se često smatra njegovim produžetkom ili čak i zalivom. Njene severne obale drži Ukrajina, istočne Rusija, a južne i zapadne Krim (stoga ili Rusija ili Ukrajina, zavisi da li priznajete aneksiju ili ne).

Preporučujemo

PUTIN OTKRIVA: Da li će se Rusi zaista teleportovati?

Više od dvadeset reka se ulivaju u njega što utiče ne samo na salinitet već i na izgled dna i njegovu dubinu, pa i na floru oko njega i na faunu unutar njega. Obilje planktona, recimo, ima za posledicu veliko riblje bogatstvo.

Dno je glatko i ravno, i tek se blago produbljuje kako se ide ka sredini mora, ali nikada nije dublje od 14 metara. Prosečna dubina je 7 metara, a ogromni delovi ovog mora, u zalivima, zatonima, limanima, lagunama, na prirodnim nasipima, imaju prosečnu dubinu od jednog metra. Neke lagune čak imaju dubinu i od pola metra. Zamislite more koje je velikim delom u plićaku. Zapravo, Azovsko more je najpliće na svetu.

Posebno je interesantan kompleks laguna koji se zove Sivaš i koji ima tipičnu dubinu od pola metra do metar, najviše tri, a koji pokriva oko 2.560 kvadratnih kilometara na severoistoku Krima. E sad, Sivaš primi 1,5 kubnih kilometara vode godišnje, a zbog velike površine i plitkosti te lagune, u njoj voda brzo isparava što rezultuje u visokom salinitetu od 170 promila, zbog čega je već dugo značajan za proizvodnju soli.

Tamansko poluostrvo ima 25 blatnih vulkana, od kojih je većina aktivna, i njihove su erupcije česte. Ali bez brige, oni ne izbacuju lavu već blato. Recimo, erupcija 6. septembra 1799. godine trajala je dva sata i napravila ostrvo 100 metara u prečniku i dva metra visoko. Onda ga je more odnelo. To se desilo još barem pet puta od tada.

Što se tiče imena Azovskog mora, ono je predmet spora. Najverovatnije je da dolazi od turkijske reči "asak" što znači "nizina"; rusko narodno predanje kaže da dolazi od imena kumanskog kneza Azuma ili Asufa.

U skorije vreme se pojavila i teza da dolazi od naziva prvog slova u staroslovenskom jeziku, "Az", u smislu da je prvo po redu more koje Sloveni naseljavaju. Sufiks "-ov" bi označavao onda pripadnost. Ovo je simpatična i malo verovatna teorija.

(Telegraf.rs)