Tajni element u središtu Zemlje: Ovo otkriće može konačno da objasni kako je Zemlja nastala

- Ovi složeni eksperimenti su zaista uzbudljivi, jer nam mogu pružiti uvid kakva je bila unutrašnjost Zemlje ubrzo nakon što je nastala, pre 4,5 milijardi godina, kada se jezgro počelo odvajati od kamenitih delova Zemlje - rekao je profesor Simon Redfern sa Univerziteta u Kembridžu

Japanski naučnici veruju kako su otkrili element u Zemljinom unutrašnjem jezgru koji je dugo zbunjivao naučnike, a čime bi konačno mogli da objasne kako je nastala naša planeta.

ASTEROID SE KREĆE BRZO I VEOMA JE BLIZU NAS: Ako otpadne samo deo ovog objekta, ponoviće se katastrofa

Već decenijama geolozi tragaju za "elementom koji nedostaje", odnosno elementom koji uz gvožđe i nikal čini Zemljino jezgro, prenosi BBC.

Sada, oponašajući uslove koji vladaju u unutrašnjosti naše planete, naučnici su zaključili kako je najverovatniji kandidat silicijum.

U središtu Zemlje nalazi se jezgro, kruta kugla prečnika 1.200 km. Naravno, naučnici ne mogu direktno istraživati od čega je sastavljana, nego se to radi pomoću radiotalasa. Merenja su pokazala kako je temperatura jezgra oko 5.700 Kelvina (ali zbog prevelikog pritiska jezgro je kruto). Oko 85% njegove mase sastoji se od gvožđa, a oko 10% od nikla, a preostalih pet posto dugo je zbunjivalo naučnike.

- Verujemo kako je silicijum jedan od najvažnijih elemenata – oko 5 odsto mase unutrašnjeg jezgra moglo bi se sastojati od njega - rekao je Eiji Ohtani, vođaj istraživanja.

Ohtani i njegov tim pomešali su ova tri sastojka, i potom smesu podvrgnuli visokom pritisku i temperaturama kakve vladaju u jezgru. Rezultati se su uporedili sa seizmičkim podacima dobijenim proučavanjem Zemljinog jezgra.

- Ovi složeni eksperimenti su zaista uzbudljivi, jer nam mogu pružiti uvid kakva je bila unutrašnjost Zemlje ubrzo nakon što je nastala, pre 4,5 milijardi godina, kada se jezgro počelo odvajati od kamenitih delova Zemlje - rekao je profesor Simon Redfern sa Univerziteta u Kembridžu.

Ipak, on dodaje kako drugi radovi pokazuju kako je važnu ulogu igrao i kiseonik, piše Biznisinsajder.

(Telegraf.rs)