DŽEK TRBOSEK KONAČNO RAZOTKRIVEN?! Stručnjak pronašao krv na šalu: "To je on, 100 odsto"
Ugledni autor i istoričar, Rasel Edvards, tvrdi da je rešio misteriju koja više od 130 godina zbunjuje istraživače, naučnike i zaljubljenike u kriminalističke priče.
Reč je o slučaju koji je krajem 19. veka potresao London i ostao upamćen kao jedan od najpoznatijih nerešenih zločina u istoriji sveta.
Preporučujemo
ISTORIJSKI DOBITAK NA LUTRIJI! Neko je upravo osvojio 1,55 milijardi evra, evo gde ide novac
Arheolozi skenirali piramidu i ostali bez teksta: Dve neobične šupljine menjaju priču staru 4.500 godina
Sejao strah u Vajtčepelu
Džek Trbosek je tokom kasnih 1880-ih sejao strah u četvrti Vajtčepel, u istočnom Londonu. Iako je izvršio niz brutalnih ubistava, nikada nije uhvaćen, a slučaj je vremenom prerastao u legendu, iznedrivši bezbroj teorija - od amaterskih detektiva do savremenih autora i istraživača.
Novi zaokret u višedecenijskoj misteriji dolazi zahvaljujući Raselu Edvardsu, koji veruje da je došao do čvrstih dokaza. Njegova teorija zasniva se na forenzičkoj analizi šala za koji se tvrdi da je pronađen u blizini tela jedne od žrtava, Ketrin Edouz.
Prema Edvardsovim tvrdnjama, serijski ubica je berberin Aron Kosminski, čije se ime i ranije pojavljivalo u policijskim i istorijskim spekulacijama.
Edvards navodi da je “bez ikakve sumnje, sto odsto“ reč o njemu, prenosi Daily Star.
Forenzičko ispitivanje tragova
On je kupio šal još 2007. godine, nakon čega je zatražio forenzičko ispitivanje tragova krvi i semene tečnosti pronađenih na tkanini. DNK je potom upoređen sa uzorkom dobijenim od pra-praunuke najstarijeg brata Arona Kosminskog.
“Na osnovu dokaza koje imamo, možemo smestiti Kosminskog direktno na mesto zločina”, rekao je Edvards.
Kao dodatni element, Edvards je angažovao stručnjaka za izradu facijalne rekonstrukcije, koja je urađena na osnovu porodičnih fotografija koje mu je ustupio jedan od potomaka Kosminskog.
Agresivno ponašanje
Aron Kosminski bio je poljski imigrant koji je radio kao berberin u Vajtčepelu. U trenutku smrti 1919. godine, nalazio se u ustanovi za mentalno zdravlje, gde je lečen od šizofrenije. Prema istorijskim zapisima, živeo je u središtu oblasti u kojoj su se ubistva dogodila.
Policija ga je u to vreme posmatrala sa sumnjom, jer se verovalo da je ispoljavao mržnju prema ženama, naročito prostitutkama, kao i izražene nasilne sklonosti. Zbog agresivnog ponašanja više puta je smeštan u prihvatilišta i radne domove.
Do sličnog zaključka je došao i profesor Dejvid Vilson, koji je primenom geoprofajlinga suzio područje u kojem je ubica najverovatnije živeo, navodeći takođe Kosminskog kao glavnog osumnjičenog.
Različita mišljenja
Ipak, ne slažu se svi sa ovim zaključkom.
Istoričar i voditelj podkasta “The Rest Is History”, Tom Holand, tvrdi da ne postoje dokazi da je šal zaista pripadao Ketrin Edouz.
“Čak i da jeste, DNK bi mogla odgovarati mnogo većem broju ljudi, a ne samo njemu”, rekao je Holand.
Dodatnu sumnju izaziva i činjenica da policija Londona nije navela šal među ličnim stvarima Ketrin Edouz kada je njeno telo pronađeno.
Holand i njegov kolega Sandbruk smatraju da je ubica mogao biti radnik iz klanice, mesar ili sakupljač lešina, budući da je prva žrtva, Meri En Nikols, pronađena u blizini prostora namenjenog za preradu životinjskih ostataka.
(Telegraf.rs)