Krastavac mora da bude prav, a banana ne sme da bude kraća od 14 cm: Ovo su najbizarnija pravila EU

Kako pržiti šnicle i pomfit, kako prodavati jaja, kao i šta je repa, a šta keleraba samo su neka od pravila koje je propisao Brisel

Države članice Evropske unije glasaće za vikend na izborima za Evropski parlament. Kao i pred svake izbore bilo gde u svetu, političari se koriste različitim metodama u kampanji, a svoje mesto u medijima dobiju teme o kojima mnogi ne znaju ništa. Tako je pre dve nedelje austrijski kancelar Sebastijan Kurc izašao u medije sa optužbama na račun EU, koja se, prema njegovim rečima, previše bavi stvarima koje se nje ne tiču.

Pod tim je mislio na oko 1.000 regulativa koje je usvojila Evropska unija, a koje donose pravila koja su prilično bizarna. Istu ovu tehniku upotrebio je i nekadašnji ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson, koji je u kampanji za Bregzit kritikovao smešna pravila Evropske unije.

Ta pravila uglavnom se odnose na hranu, onu koja se prodaje u restoranima i supermarketima. Regulative propisuju kako treba pržiti pomfrit i šnicle, da li banane i krastavci smeju da budu krivudavi, kao i da li smeju da se poistovete repa i keleraba (ne smeju).

- Nikome nije potrebna regulativa EU o tome kako se spremaju šnicle ili pomfrit - naveo je Kurc u saopštenju poslatom austrijskoj agenciji APA.

Foto:Pixabay.com

A šta je problem sa pomfritom?

Regulativa 2017/2158 govori o smanjivanju akrilamida u hrani. To je supstanca koja, prema stručnjacima, može da bude kancerogena i pojavljuje se obično u prženoj hrani.

Pre nego što je regulativa usvojena, bivši austrijski ministar zdravlja Andre Ruprečter usprotivo se jer bi ona na kraju dovelo i do zabrane prženja čuvene bečke šnicle. Meso se na listi na kraju nije našlo, ali jeste pomfrit, hleb, pržena kafa i pahuljice.

"Blumberg" piše da je sa jedne strane verovatno dobro da kvalitet hrane bude izjednačen u svim zemljama EU. Unija je u pravu u poduhvatu protiv takozvanih dvostrukih kvaliteta namirnica koji se u istočnoj Evropi prodaju sa jeftinijim sastojcima, a u zapadim bogatijim zemljama sa skupljim.

Sa druge strane, malo je licemerno govoriti restoranima brze hrane kako da prže krompir dok su dozvoljeni alkohol i neke druge opasne supstance.

Sebastijan Kurc pomenuo je čak 1.000 regulativa koje bi trebalo odbaciti kao nepotrebne, a šef Evropske komisije Žan Klod Junker formirao je takozvani Odbor za regulatorni nadzor koji ima zadatak da se pobrine da neće više biti donesene ovakve regulative.

Prema izveštaju Odbora iz 2018. godine sada se razmatra predlog za postavljanje zakonskih ograničenja za sadržaj masti u hrani. To je još jedan potencijalni napad na pomfrit, kebab, pite i kolače.

Ako to bude usvojeno, verovatno će uticati čak i na one proizvođače koji pronalaze rupu u zakonu, kao što su na primer danski pekari uradili pre nekoliko godina kada je EU propisala da smanje sadržaj cimeta u tradicionalnim cimet rolnama - rolne su reklasifikovane kao tradicionalna ili sezonska hrana.

Foto-ilustracija: pixabay.com

BIZARNA PRAVILA

Verovatno najpoznatije pravilo koje je najviše ismevano zahvaljujući Borisu Džonsonu, jeste regulativa 1333/2011 koja propisuje određena pravila o bananama koje se prodaju u supermarketima.

Regulativa propisuje da čak i banane niže klase ne smeju da imaju abnormalne krivine, ne smeju da budu kraće od 14 centimetara, osim ukoliko ne dolaze iz određenih delova Portugala ili Grčke.

Ne postoje nikakve drakonske kazne ako neko slučajno proda krivu bananu, a na primer Velika Britanija rešila je da ovo pravilo malo izmeni, pa se nesavršeno voće i povrće našlo u prodavnicama.

Ista pravila kao i za banane važe i za krastavce.

Evropska unija je 2010. godine rešila jednom za svagda da stane na put poistovećivanju repe i kelerabe. Regulativa kaže - ne, to nije isto.

Foto: Instructables.com/wilgubeast

Ako možda imate glavobolju jer ste imali burnu noć, voda vam neće pomoći, bar tako misli EU.

Tokom 2011. usvojena je regulativa u kojoj se tvrdi da naučnici nisu našli dokaz po kom voda sprečava dehidraciju. To bi značilo da je proizvođačima zabranjeno da svoj proizvod reklamiraju kao nešto čime će se ljudi boriti protiv dehidracije.

Slično je i sa suvim šljivama. Zabranjeno ih je prodavati kao nešto što će delovati kao laksativ.

- Navedeni dokazi nisu dovoljni da se utvrdi uzročno posledična veza između potrošnje suvih šljiva i održavanja norlamne funkcije creva - navodi se u regulativi.

Regulative su udarile i na jaja. Ona se više ne smeju prodavati na komad već na kilogram.

U Velikoj Britaniji i dalje možete kupiti pakovanje od 10 komada, ali njihova cena biće određena na osnovu težine.

Foto: pixabay.com

Pravila EU ne odnose se naravno samo na hranu. Boris Džonson ismevao je pravilo po kom deca mlađa od 8 godina ne smeju da duvaju balone. U regulativi zapravo piše da mlađi od 8 godina ne bi trebalo da duvaju balone bez prisustva odraslih.

Rukavice za pranje ne smeju da propuste deterdžent, a testovi se obavljaju na čak 200 stepeni Celzijusovih.

Britanci su izlazak iz Evropske unije dočekali raširenih ruku zbog jednog detalja. Mogli bi ponovo da upotrebljavaju obične sijalice, a ne LED.

Tu je još jedno pravilo koje posle brojnih kritika na kraju nije ugledalo svetlost dana. Malo je falilo da dijabetičari ostanu bez vozačkih dozvola, jer EU smatra da oni nisu sposobni za vožnju.

Pogledajte video: Gurmanska i holesterolska atomska bombetina

(N. Z.)