Ljudi nestaju bez traga, a iza svega se krije neobičan fenomen: Policija ih ne traži, SVE JE LEGALNO

Širom sveta postoje ljudi koji su u jednom trenutku odlučili da nestanu iz sopstvenih života - bez traga.

Napuštaju domove, poslove i porodice usred noći kako bi započeli drugi život, često se nikada ne osvrćući unazad.

Preporučujemo

"Uzeo sam torbu i nestao"

Takve ljude u Japanu nazivaju “jouhatsu”, što u bukvalnom prevodu znači “isparavanje“. Odnosi se na one koji namerno nestaju bez traga i skrivaju svoje mesto boravka - godinama ili decenijama.

“Imao sam dovoljno iskustva među ljudima. Uzeo sam torbu i jednostavno nestao“, kazao je 42-godišnji Sugimoto, čije prezime je ostalo tajna.

Svi su ga poznavali u rodnom mestu zbog porodice i lokalnog biznisa, koji je trebalo da preuzme. Međutim, ta uloga mu je nametnuta, što mu je izazivalo veliki stres, pa je odlučio da napusti sve.

Ostavio je iza sebe familiju, prijatelje, rodni grad, a nikome nije rekao gde odlazi, prenosi BBC.

"Noćno preseljenje"

Motivi zbog kojih ljudi postaju “jouhatsu“ mogu biti različiti - od ogromnih dugova do beznadežnih brakova. Bez obzira na razloge, oni se obraćaju kompanijama koje im pomažu da diskretno nestanu.

Ove usluge se nazivaju “noćnim preseljenjem“, što asocira na tajnovitu prirodu fenomena. Te firme pomažu ljudima koji žele da se diskretno izvuku iz svojih života i mogu im obezbediti smeštaj na tajnim lokacijama.

“Obično je razlog za preseljenje nešto pozitivno, poput upisa na fakultet, dobijanja novog posla ili sklapanja braka. Ali, postoje i tužna preseljenja - na primer, napuštanje fakulteta, gubitak posla ili bekstvo od progonitelja“, objašnjava Šo Hatori, osnivač kompanije za “noćna preseljenja”.

Privatnost je strogo zaštićena

Sociolog Hiroki Nakamori proučava fenomen “jouhatsu“ više od decenije. Kaže da je termin prvi put počeo da se koristi šezdesetih godina prošlog veka za opisivanje ljudi koji su odlučili da nestanu.

“U Japanu je jednostavnije ispariti jer je privatnost strogo zaštićena”, objašnjava Nakamori.

On dodaje da “nestale osobe” mogu podizati novac sa bankomata bez prijave, a članovi porodice nemaju pristup snimcima sa sigurnosnih kamera koje bi mogle prikazati njihove najmilije.

“Policija neće intervenisati osim ako ne postoji drugi razlog, poput zločina ili nesreće. Sve što porodica može jeste da plati privatnog detektiva ili da samo čeka“, objasnio je.

"Policija nije bila od pomoći"

Za one koji ostaju iza njih, osećaj napuštenosti može biti nepodnošljiv.

“Bila sam u šoku. Propao je nakon što je dao otkaz na poslu. Mora da se osećao užasno zbog svojih neuspeha“, kazala je anonimna žena, čiji je 22-godišnji sin nestao i nije joj se od tada javio.

Ona se odvezla do mesta gde je sin živeo, tražila ga i čekala u kolima danima da vidi hoće li se pojaviti. Sve je bilo uzalud.

Dodaje da policija nije bila od pomoći i da su joj rekli da će se uključiti samo ako postoji sumnja na samoubistvo.

“Razumem da postoje progonitelji - informacije mogu biti zloupotrebljene. To je možda neophodan zakon. Ali, da li je moguće da se kriminalci, progonitelji i roditelji koji traže svoju decu tretiraju na isti način?“, upitala je.

"Imam razne klijente"

Za same “jouhatsu”, osećaj tuge i kajanja često traje dugo nakon što napuste stare živote.

“Stalno imam osećaj da sam uradio nešto pogrešno. Nisam video decu godinu dana. Rekao sam im da sam na poslovnom putu”, kaže Sugimoto, biznismen koji je napustio porodicu u malom gradu.

On je jedno vreme živeo u stambenom delu Tokija, dok je kompaniju koja mu je pružala smeštaj vodila žena po imenu Saita.

I ona je bila “jouhatsu” - nestala je pre 17 godina pošto je izašla iz nasilne veze. Ističe da je “na neki način i dalje nestala osoba”.

“Imam razne klijente. Postoje ljudi koji beže od ozbiljnog porodičnog nasilja ili od ega i sebičnosti drugih. Ne osuđujem nikoga. Nikada ne kažem: ‘Tvoj slučaj nije dovoljno ozbiljan’. Svi imaju svoje probleme”, dodala je.

(Telegraf.rs)