Zašto je moja saobraćajna traka uvek NAJSPORIJA? Ovo pitanje muči vozače u Srbiji i svetu, a evo ODGOVORA

Saobraćaj u Beogradu ume da bude prava “noćna mora” za vozače, jer se nepregledne kolone stvaraju čim padne kiša ili počne špic.

I baš u takvim danima, dok se provlače kroz gužvu, mnogi imaju isti utisak - koju god traku da izaberu, ispostavi se da je ona najsporija.

Preporučujemo

Niste jedini koji imaju "večiti peh"

Dok deluje da drugi nekako “klize” kroz saobraćaj, vaša kolona kao da stoji u mestu - i naravno, čim promenite traku, ona iz koje ste izašli magično ubrza. Zvuči poznato?

Niste jedini koji misle da imaju “večiti peh” u saobraćaju. Upravo taj osećaj da nas najsporija traka nekako uvek pronađe nije samo posledica loše sreće - naučnici kažu da postoji psihološko objašnjenje.

Iako izgleda kao puki maler, najverovatnije se radi o kombinaciji dobro poznatih psiholoških mehanizama. Naš mozak automatski obraća veću pažnju na situacije koje su emotivno obojene, poput nerviranja, frustracije ili osećaja da “gubimo vreme”.

Fenomeni iz kognitivne psihologije

Zato mnogo jasnije registrujemo svaki put kada nas druga traka prestiže, dok trenutke u kojima mi napredujemo brže jedva i primećujemo.

Ovaj efekat potkrepljen je fenomenima iz kognitivne psihologije:

- selektivna pažnja (u koloni stalno procenjujemo druge trake, a manje obraćamo pažnju na sopstveni napredak);

- heuristika dostupnosti (lakše pamtimo situacije koje nas uznemire, pa nam deluju učestalije nego što zapravo jesu);

- pristrasnost u proceni protoka vremena (vreme provedeno u zastoju oseća se duže nego vreme u kretanju);

- asimetrija opažanja (mozak brže registruje kada nas drugi preteknu, a mnogo ređe kada mi preteknemo njih).

Zbog svega nadevenog stičemo utisak da nam se najsporija traka “uvek namesti”, iako se zapravo radi o psihološkoj iluziji, a ne o stvarnoj statistici, navodi se kao moguće objašnjenje.

(Telegraf.rs)