Pleme Kogi je nakon 500 godina izašlo iz izolacije, kako bi upozorilo svet na VELIKU OPASNOST

Vrhovi planinskog masiva Sijera Nevada de Santa Marta, na severu Kolumbije, dostižu impresivnih 5.700 metara. Upravo tamo, svoje utočište pronašlo je pleme Kogi, koje je više od 500 godina živelo u gotovo potpunoj izolaciji.

Početkom 1990-ih, članovi ove domorodačke zajednice počeli su polako da izlaze iz izolacije. Nije ih privukla moderna tehnologija niti prerađena hrana - daleko od toga. Njihov izlazak u spoljašnji svet imao je sasvim drugačiji cilj.

Preporučujemo

"Uništavači prirode"

Za pleme Kogi njihove planine predstavljaju “Srce sveta“ - mesto na kojem je započeo sav život. Sebe smatraju “Starijom braćom“, čija je uloga da ritualima i molitvama održavaju ekološku i duhovnu ravnotežu planete.

Tu ravnotežu, veruju Kogiji, ugrozila su “Mlađa braća“, odnosno stranci. “Uništavače prirode” doživljavaju kao decu koja ne razumeju šta zapravo čine rekama, šumama i planinama.

“Srce sveta“, masiv Sijera Nevada de Santa Marta, prostire se od podnožja koje dodiruje Karipsko more do vrhova na kojima se sneg ne topi tokom cele godine. Između te dve krajnosti smenjuju se različiti ekosistemi.

Utočište za ugrožene vrste

Ovaj predivni kraj može da se pohvali jednom od najvećih bioraznolikosti na planeti, zbog čega ga je UNESCO zaštitio kao rezervat biosfere, prenosi Pun Kufer.

Područje je utočište za više od 600 vrsta ptica, uključujući 36 endemskih, kao i za 189 vrsta sisara.

Međunarodna unija za očuvanje prirode je 2013. godine Nacionalni park Sijera Nevada de Santa Marta proglasila “najnezamenjivijim“ mestom na svetu za opstanak ugroženih vrsta.

Mamosi doneli tešku odluku

Članovi plemena Kogi potomci su drevne civilizacije Tairona, koju su pokorili španski osvajači. Oni koji su preživeli sukobe pobegli su u planine i odvojili se od ostatka sveta. Kogi su nastavili da žive najbliže planinskim vrhovima.

U međuvremenu, “Mlađa braća“ su neumorno krčila autohtone šume radi proizvodnje hrane, ali i kokaina. Poražavajući podaci pokazuju da je danas ostalo svega 17 odsto izvornih šuma Sijera Nevade.

Krajem 1990-ih, plemenski sveštenici, poznati kao Mamosi, doneli su tešku odluku da prekinu vekovnu izolaciju. Britanski reditelj Alan Ereira došao je na njihov poziv i tokom naredne dve decenije sarađivao s plemenom, kako bi kroz dokumentarne filmove preneli poruku “Mlađoj braći“ - upozorenje o tome kuda vodi pljačkanje prirode.

Ereira u svojoj knjizi “The Heart of the World“ (1990) opisuje kako se završilo njegovo prvo iskustvo sa Kogijima. Nakon snimanja dokumentarca, ekipa je prešla most, a Mamosi su ga simbolično zatvorili.

Poručili su da se “Mlađa braća“ ne vraćaju. Samo je Alan mogao ponovo da dođe, kako bi im prikazao film.

"Ovde postavljamo granicu..."

On je učinio ono što je obećao, ali uništavanje prirode nije zaustavljeno - naprotiv, dodatno se ubrzalo. Novostečena slava Kogija privukla je turiste, antropologe i duhovne tragače iz celog sveta, koji su se uputili ka planinama u nadi da će upoznati “netaknutu“ domorodačku kulturu, upiti njenu mudrost ili makar napraviti dobre fotografije.

“Želimo da ‘Mlađa braća’ znaju da više ne mogu da dođu, da se ne mogu vratiti. Ovde postavljamo granicu. Ne želimo da dolaze i ometaju nas. Toliko su toga uništili“, poručili su Kogiji u jednom od dokumentaraca.

Od tada, pleme je primilo samo mali broj autsajdera - akademike, lingviste i ekologe čijim je motivima moglo da veruje. Zvaničnu dozvolu za posetu izdaje organizacija Gonawindúa Tayrona (OGT), koja deluje kao predstavničko telo domorodačke vlasti.

Danas je OGT uglavnom usmeren na upravljanje rezervatom Kogija, zaštitu prirode, kao i pomoć u proizvodnji i prodaji kafe, od koje pleme obezbeđuje sredstva za život.

(Telegraf.rs)