OVAKAV ZATVOR SVET NIJE VIDEO Pablo Eskobar je u "Katedrali" imao luksuz i kontrolu - sve dok nije pobegao

Iznad kolumbijskog grada Medeljin, okružen bujnim zelenilom, nalazi se manastir i centar za duhovnu obnovu kojim upravljaju Benediktinci.

Uprkos miru koji danas vlada na tom mestu i prelepom pogledu koji se odatle pruža, o njemu se verovatno ne bi mnogo govorilo da nema neverovatnu prošlost. I ne samo neverovatnu, već i prilično kontroverznu.

Preporučujemo

Sporazum sa državom

Na ovom mestu, nekada se nalazio La Catedral (Katedrala) - zatvor u kojem se jedno vreme boravio čuveni narko-bos Pablo Eskobar.

Reč je o kompleksu koji je izgrađen prema njegovim zahtevima, u okviru sporazuma sa kolumbijskom državom, a iz kojeg je kasnije pobegao.

Iako od nekadašnjeg zatvora nije ostalo mnogo, priče o njemu i danas se prepričavaju, jer je važio za jedan od najneobičnijih na svetu, prenosi Pun Kufer.

Lokacija nije slučajna

Početkom devedesetih godina prošlog veka Kolumbija je bila iscrpljena ratom protiv narko-kartela. Posle brojnih bombaških napada, atentata i velikog broja žrtava, vlasti su pokušale da zaustave nasilje pregovorima.

Eskobar je 1991. godine pristao da se preda, ali pod uslovom da neće biti izručen Sjedinjenim Državama i da će kaznu služiti u posebno izgrađenom zatvoru koji će ispuniti njegove zahteve.

Tako je nastao La Catedral, smešten na oko 2.400 metara nadmorske visine, nedaleko od Medeljina. Lokacija nije izabrana slučajno. Do kompleksa je vodio jedan glavni pristupni put, zbog čega ga je bilo lako braniti, dok se sa vrha pružao pregled čitave okoline.

Redovne posete u zatvoru

Iako je zvanično bio zatvor maksimalne bezbednosti, u stvarnosti je mnogo više podsećao na privatni planinski rizort. U okviru kompleksa nalazili su se fudbalski teren, bar, sala za bilijar, prostorije za društvene igre, đakuzi, sauna, uređene bašte...

Eskobar je kaznu služio u prostranoj sobi, opremljenoj nameštajem po sopstvenom ukusu, sa televizorom i telefonom. U posetu su mu redovno dolazili članovi porodice, advokati, prijatelji i poslovni saradnici, a prema brojnim svedočenjima, među posetiocima su bile i poznate ličnosti.

I danas se tvrdi da kontrolu nad zatvorom “nije imala država”, već sam Eskobar. Veliki deo čuvara činili su ljudi koje je lično izabrao, a pojedini izvori navode da su među njima bili dugogodišnji telohranitelji i najbliži saradnici.

Bekstvo i pogibija u Medeljinu

Eskobar ni tokom izdržavanja kazne nije prestao da upravlja svojim kartelom. Telefonske linije nisu bile pod strogim nadzorom, saradnici su dolazili na sastanke, a situacija je kulminirala kada su neki od njegovih saradnika, navodno, ubijeni unutar zatvorskog kompleksa.

Kolumbijske vlasti odlučuju da Eskobara premeste u pravi državni zatvor, ali bilo je prekasno.

Pre nego što je premeštaj sproveden, u julu 1992. godine, Eskobar je pobegao. Zahvaljujući odličnom poznavanju terena, položaju zatvora i pomoći svojih ljudi, nestao je pre nego što su nadležni shvatili šta se dogodilo.

Usledila je jedna od najvećih potraga u istoriji Kolumbije, koja je okončana godinu dana kasnije njegovom pogibijom u Medeljinu.

(Telegraf.rs)