"Avion je udario u zgradu...": Poslednja poruka Srbina koji je poginuo 11. septembra završena je sa "VOLIM TE"

Na današnji dan 2001. godine u terorističkom napadu na "kule bliznakinje" u Njujorku među 2.753 nevine žrtve našla su se i dva Srbina - Bojan Kostić i Vladimir Tomašević. Bojan je, samo minut nakon eksplozije koja je uzdrmala uzdrmala Severnu kulu Svetskog trgovinskog centra, sa 104. sprata nazvao svoju verenicu i ostavio joj poruku koju je završio rečima "volim te".

Bojan je svoju dragu, Šveđanku Suzan, nazvao i mirnim, staloženim glasom ostavio poruku koja je glasila: "Avion je udario u zgradu, pokušaćemo da se evakuišemo". Završio je rečima "volim te".

Preporučujemo

Bojan Kostić rođen u Beogradu, a sredinom 1980-ih se, kao tinejdžer, preselio u Ajovu kako bi pohađao koledž. Izdržavao ga je otac, veterinarski hirurg, koji je ostao da živi u njegovoj domovini, navedeno je u njegovoj čitulji u SAD.

Kasnije se Bojan preselio sa Srednjeg zapada u Konektikat, gde se najpre zaposlio kao moler, a potom je upisao Baruch College.

Foto: WIkimedia/Flickr/Robert J. Fisch.

Nakon toga je veoma uspešno radio u finansijskom sektoru, a poslednje radno mesto bilo mu je u kompaniji Cantor Fitzgerald, na 104. spratu sevene kule "bliznakinja". Bio je vredan radnik i svakog dana je u kancelariju stizao u 6 ujutru. Živeo je na Vest Sajdu.

Kada je poginuo, njegova sestra Nina takođe je već napustila Jugoslaviju i živela je u Londonu sa suprugom i ćerkom.

"Bio je ljubazan i pošten čovek. Mnogo godina nismo živeli u istoj zemlji, ali smo ostali u redovnom kontaktu, i telefonom i posećujući jedno drugo. Bili smo veoma bliski i užasno mi nedostaje", rekla je tada njegova sestra

Sve je bilo spremno za državljanstvo

Grand Army Plaza, ispred hotela Plaza, bila je ono što je Bojana Kostića opčinilo Njujorkom. Tokom prvog semestra školovanja u Ajovi, na školskom izletu u Njujork izašao je iz autobusa na Grand Army Plazi.

"Tada je odlučio da se preseli ovde", rekla je njegova verenica Suzan Ferm. "Voleo je to - energiju, uzbuđenje, sve u vezi sa gradom."

Ubrzo je napustio školovanje i zaposlio se u kompaniji za krečenje kuća u Konektikatu, a potom je upisao Baruch College. To je bilo tipično za Boa, kako su ga zvali. Bio je direktan, pošten i pouzdan. Znao je šta želi.

Jedan primer za to: na prvom sastanku sa gospođicom Ferm, 1998. godine, pitao ju je da se useli kod njega. "Odlagala sam to tri nedelje", rekla je.

Početkom septembra, Kostić (34) se svakog dana vraćao kući s posla i nestrpljivo pregledao poštu, tražeći pismo u kojem bi pisalo da može da postane državljanin Sjedinjenih Američkih Država. Uveče 10. septembra, verenica ga je ispitivala za test za dobijanje državljanstva, tražeći od njega da navede prvobitnih 13 država. "Sve ih je znao", rekla je. "Bio je spreman."

Telo Bojana Kostića nikada nije pronađeno, pa je, zajedno sa hiljadama drugih žrtava, na kraju proglašen mrtvim.

Dana 2. oktobra 2001. održana je memorijalna služba za Bojana u katedrali Svetog Save u Menhetnu.

Foto: Remi Cuomo / AFP / Profimedia

Ime Bojana Kostića je uklesano na bronzanoj ogradi Nacionalnog memorijala 11. septembra na "Ground Zero", na panelu 27 oko Severnog bazena, odnosno bazena koji zauzima mesto nekadašnje Severne kule nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.

(Telegraf.rs)