Puštaju 160.000 hobotnica u Jadran: Imaće zadatak da se obračunaju sa stvorenjima koja prave MASAKR U MORU

Jedna invazivna vrsta, poslednjih godina, napravila je ogromnu štetu ribarstvu i proizvodnji školjki u severnom delu Jadrana.

Njena brojnost naglo raste, dok lokalni ribari upozoravaju da uništava morski ekosistem i desetkuje populacije školjki na područjima koja su među najvažnijim proizvođačkim regionima u Evropi.

Preporučujemo

Oštra klešta plavičaste boje

Problem je posebno izražen u priobalnim i lagunskim područjima oko delte italijanske reke Po, gde su štete poslednjih godina dostigle desetine miliona evra, prenosi Phys.org.

Stručnjaci pokušavaju da pronađu način da obuzdaju širenje invazivne vrste, a pokrenuli su i neobičan eksperimentalni projekat - u Jadransko more puštaju hiljade mladih jedinki hobotnica, nadajući se da će pomoći u uspostavljanju prirodne ravnoteže.

Reč je o projektu Octo-Blu, koji je prošle godine pokrenuo tim Univerziteta u Bolonji, uz finansiranje regije Emilija-Romanja.

Invazivna vrsta o kojoj je reč jeste plavi rak (Callinectes sapidus), poreklom sa atlantske obale Severne Amerike. U Sredozemlje je stigao pre nekoliko decenija, najverovatnije brodovima, preko balastnih voda. Njegova brojnost poslednjih godina naglo je porasla, a italijanske vlasti i ribarske organizacije taj rast povezuju sa zagrevanjem mora i klimatskim promenama.

Sa oštrim kleštima plavičaste boje, posebno prilagođenim otvaranju školjki, ova vrsta napravila je velike probleme u severoistočnoj Italiji, jednom od najvažnijih evropskih područja za proizvodnju školjki.

Vlasti regije Emilija-Romanja saopštavaju da su plavi rakovi od 2022. godine prouzrokovali gotovo 17 miliona evra štete. Poljoprivredna i ribarska organizacija Coldiretti procenjuje da ukupna šteta u celoj Italiji iznosi oko 200 miliona evra, pri čemu je teško pogođena i severna regija Veneto.

“On jede sve, uključujući i mlade školjke koje leže na morskom dnu“, rekao je ribar i uzgajivač dagnji, David Sanuli, koji učestvuje u univerzitetskom projektu.

Zajednica u blizini obale

U lagunskim područjima kod delte Poa, dodao je 64-godišnji Sanuli, plavi rak je “napravio masakr”.

Ovi rakovi su odlični plivači i mogu dostići težinu od jednog kilograma. Imaju malo prirodnih predatora, a upravo to istraživači sada pokušavaju da promene.

“Izabrali smo hobotnicu jer je u prirodi moćan predator i hrani se rakovima“, rekao je za Antonio Kasalini, jedan od istraživača.

Tim Univerziteta u Bolonji uzgaja mlade hobotnice u laboratoriji, u belim bazenima sa vodom. Kada dostignu odgovarajuću fazu razvoja, hiljade stvorenja se pažljivo stavljaju u plastične posude i transportuju do mora.

Mlade hobotnice zatim se puštaju u blizini podvodnih grebena. Istraživači su na tim lokacijama postavili veštačke skrovišta napravljena od cementa i gline, kako bi životinjama pružili mesta na kojima mogu da se nastane i razvijaju.

Od juna je, prema podacima istraživačkog tima, pušteno oko 80.000 mladih hobotnica. Istraživači su želeli da taj broj do kraja avgusta udvostruče, u nadi da će deo jedinki preživeti i dostići odraslu veličinu.

“Ideja je da uspostavimo zajednicu blizu obale kako bi ona mogla bolje da se bori protiv širenja plavog raka“, rekao je Kasalini.

"Neverovatan reproduktivni potencijal"

Eksperiment, međutim, ima ograničenja. Obična hobotnica uglavnom ne živi u toplim, peščanim vodama karakterističnim za lagunska područja u kojima plavi rak pravi najveću štetu. Zbog toga bi njen uticaj upravo na najugroženijim područjima mogao biti zanemarljiv.

Istraživači su svesni tog problema.

Drugi stručnjaci predložili su da bi brancin mogao biti efikasniji u borbi protiv plavih rakova. Tim Univerziteta u Bolonji istražuje i jegulje, koje rado jedu jaja rakova, kako bi njihovo delovanje moglo da dopuni ulogu hobotnica.

Ipak, Kasalini smatra da bi pilot-projekat, ukoliko bi mogao da se ponovi u većem obimu, mogao da doprinese ograničavanju brojnosti plavih rakova i njihovog uticaja na morsku životnu sredinu duž jadranske obale.

Problem je, međutim, u tome što se plavi rak izuzetno brzo razmnožava.

“Plavi rakovi imaju neverovatan reproduktivni potencijal i stopu plodnosti”, rekao je Pjetro Emanuele, još jedan istraživač Univerziteta u Bolonji.

Jedna ženka može da položi milione jaja, od kojih se većina izleže.

Iako samo deo mladunaca uspe da dostigne odraslo doba, Emanuele smatra da bi čak i jedan ulov ženke od strane hobotnice mogao da napravi razliku.

(Telegraf.rs)