Otkriven tinejdžer koji pamti gotovo svaki dan svog života: Ovu sposobnost ima manje od 100 ljudi na svetu!

Dok se mnogi muče da se sete šta se dogodilo prošle nedelje, jedan tinejdžer se seća gotovo svega što je ikada uradio.

Označen je u naučnom radu inicijalima KCL, kako bi se zaštitila njegova anonimnost, a ima sposobnost autobiografskog pamćenja koja je daleko iznad proseka. Istraživači navode da može da prizove događaje iz svoje prošlosti kao da im se “ponovo vraća”, odnosno da doživi svojevrsno “mentalno putovanje kroz vreme”.

Preporučujemo

Fenomen već poznat nauci

Prema rezultatima istraživanja, objavljenim u stručnom časopisu Cortex, KCL je bolji u prisećanju događaja iz sopstvene prošlosti od 99 odsto populacije, a njegova izuzetna sposobnost seže do neuobičajeno ranog detinjstva.

Preciznije, njegova sećanja sežu do perioda kada je imao svega tri meseca, a do trećeg rođendana razvio je, kako istraživači navode, “osećaj kontinuiranog, svesnog autobiografskog iskustva“.

Najupadljiviji rezultat dobijen je kada su stručnjaci od njega tražili da se priseti događaja koji su se dogodili na nasumično odabrane datume. KCL je uspevao da se seti detaljnih ličnih događaja sa 83 odsto tačnosti.

Naučnici procenjuju da širom sveta postoji manje od 100 ljudi sa ovakvim oblikom pamćenja, poznatim kao izuzetno superiorno autobiografsko pamćenje (Highly Superior Autobiographical Memory - HSAM).

Iako je ovaj fenomen poznat nauci već godinama, njegovo proučavanje izuzetno je teško jer je autentične slučajeve teško pronaći.

Autor istraživanja, dr Kristijan Baržikovski sa Univerziteta u Grenoblu, dobio je početkom 2026. mejl od 16-godišnjaka koji je tvrdio da poseduje “izuzetno pamćenje”.

KCL je primetio da može da se seti neobično velikog broja događaja iz života i kontaktirao je istraživače kako bi saznao da li je njegova sposobnost dovoljno neobična da zaslužuje naučno ispitivanje.

Nakon prvog susreta, dr Baržikovski je zaključio da su njegove sposobnosti zaista izuzetne i započeo detaljnije testiranje, prenosi Daily Mail.

U jednom od eksperimenata, KCL i nasumično odabrana grupa odraslih ispitanika dobili su zadatak da povežu 15 javnih događaja sa tačnim datumima i danima u nedelji.

Među događajima je bio, na primer, uspeh Poljakinje Aleksandre Miroslav, koja je osvojila olimpijsko zlato u sportskom penjanju.

Ne koristi tehnike za memorisanje

Nakon toga, ispitanicima je dato još 15 nasumično odabranih datuma, a zadatak je bio da navedu neki značajan javni događaj koji se dogodio tog dana.

Istraživači su zatim dodatno otežali zadatak. Učesnici su dobili još 10 nasumičnih datuma i morali su da navedu dan u nedelji, događaj iz vesti koji se tada dogodio, kao i konkretno lično sećanje vezano za taj datum.

Na testu koji se odnosio na javne događaje, KCL je tačno odgovorio u 51 odsto slučajeva. Prosečan rezultat kontrolne grupe bio je 20 odsto.

Kada je trebalo da se priseti ličnih događaja vezanih za nasumične datume, razlika je bila još izraženija.

Naime, KCL je uspevao da navede događaj sa konkretnog datuma sa 83 odsto tačnosti, dok je prosečan rezultat grupe za poređenje iznosio 28,75 odsto.

Rezultati su ukazali da njegova sposobnost nije ograničena samo na pamćenje velikih ili naročito značajnih događaja. On je mogao da “pristupi” i ličnim uspomenama vezanim za nasumično izabrane datume.

Ipak, upravo ovde istraživanje postaje posebno zanimljivo. KCL, osim izuzetnog autobiografskog pamćenja, nije pokazivao druge neobične sposobnosti.

Nije koristio posebne tehnike za memorisanje informacija, a njegovi roditelji nisu prijavili ništa neuobičajeno u njegovom fizičkom ili psihološkom razvoju.

Njegova pažnja, radna memorija i izvršne funkcije takođe su delovale relativno normalno.

Stručnjaci naglašavaju da dosadašnji dokazi pokazuju da osobe sa HSAM-om nisu kognitivni “superheroji“. Naprotiv, u oblastima kao što su učenje svakodnevnih informacija ili memorisanje brojeva uglavnom su uporedive sa ostatkom populacije.

Drugim rečima, njihova posebnost možda nije u tome što im je memorija generalno bolja u svim aspektima, već u načinu na koji pristupaju autobiografskim sećanjima.

Nehotična autobiografska sećanja

Jedan od ključnih detalja koji su naučnici primetili jeste način na koji KCL-u sećanja dolaze u svest. On navodi da uspomene često “pokreće” čak i mali podsticaj - određeni miris, deo muzičke melodije ili čak samo jedna rečenica.

KCL je istraživačima rekao i da često provede nekoliko sati dnevno “izgubljen u sećanjima”. Zato naučnici smatraju da je veliki deo tog prisećanja “nehotičan”, odnosno da se uspomene pojavljuju bez njegove namere da ih prizove.

Kako bi to ispitali, dr Baržikovski je KCL-u dao poseban zadatak. Tinejdžer je posmatrao obrasce koji su se pojavljivali na ekranu računara, dok su ga istraživači u određenim intervalima pitali koje su mu misli u tom trenutku prolazile kroz glavu.

Rezultati su pokazali da se kod KCL-a tokom ovog jednostavnog zadatka pojavljivao “izraženo povišen“ nivo nehotičnih autobiografskih sećanja.

Takođe je zabeležen viši nivo onoga što stručnjaci nazivaju “nehotičnim mentalnim putovanjem kroz vreme” - spontanim vraćanjem u određene događaje iz prošlosti.

Zanimljivo je da se sličan obrazac pojavljuje i kod drugih osoba sa HSAM-om.

Još 2006. godine naučnici su opisali slučaj žene koja je bila neprestano preplavljena “neprekidnim, nekontrolisanim i automatskim“ sećanjima iz svoje prošlosti.

Istraživači sada smatraju da upravo ovaj gotovo nezaustavljivi tok sećanja možda predstavlja jednu od ključnih karakteristika pomenutog fenomena.

Dr Baržikovski smatra da KCL ima izuzetnu osetljivost na čulne podražaje, koji kod njega mogu da funkcionišu poput “pojačivača” veoma suptilnih znakova koji inače pokreću prisećanje. Miris, zvuk, muzika, određena rečenica ili drugi mali detalj tako mogu da posluže kao “okidač” za uspomenu.

Zbog toga se lična sećanja kod njega pojavljuju mnogo lakše nego kod većine ljudi.

(Telegraf.rs)