JEVREJKA, MUSOLINIJEVA LJUBAVNICA: Da li je Benito plakao kada mu je Adolf naredio da raskine? (FOTO)

Margerita Sarfati rodila se u bogatoj venecijanskoj porodici, i odrasla je u palati na Kanalu Grande. Čitavog života bila je deo italijanske elite, nalazila se u jezgru svih umetničkih zbivanja, a skoro dve decenije i u srcu apeninske politike

Amedeo Grasini je bio bogati jevrejski advokat i preduzetnik u Veneciji, fiskalni savetnik za regionalnu vladu i bliski prijatelj Đuzepea Sarta, budućeg pape Pija X. Sa Emom Levi dobio je 1880. godine ćerku Margeritu koja je imala privilegiju da odraste u palati na Kanalu Grande, u svili i kadifi.

Margerita je, međutim, postala zainteresovana za socijalističke ideje pa je pobegla od kuće u 18. godini i udala se za Čezarea Sarfatija, jevrejskog advokata iz Padove koji je bio stariji od nje 13 godina ali koji je delio njena uverenja. Par se preselio 1902. u Milano gde se našao u središtu umetničkog života ovog velegrada.

Benita Musolinija, od nje mlađeg tri godine, upoznala je 1911. i verovatno odmah počela aferu. Nakon što je 1918. njen najstariji sin Roberto, tek punoletan, izgubio život u Prvom svetskom ratu za koji se dobrovoljno prijavio, i nakon što je ostala i bez muža koji je preminuo 1924. godine, veza sa dučeom (tad je već bio italijanski premijer nakon Marša na Rim dve godine ranije) postala je javna.

1925. godine ona u Velikoj Britaniji objavljuje biografiju "Život Benita Musolinija" koja naredne godine doživljala svoje italijansko izdanje pod naslovom "Dux". Knjiga je naravno bila uspeh, budući da je velika fama pratila tog čoveka a i znalo se da je ona sa njim intimna, te je prevedena na 18 jezika.

Sarfatijeva sredinom tridesetih godina putuje po Americi i pokušava da privuče tamošnju elitu na italijansku stranu, prima je u Beloj kući čak i Elenor Ruzvelt kao da se radi o supruzi državnog poglavara, ali se njen odnos sa Musolinijem pogoršava. Ona njemu zamera zavojevački pohod na Abisiniju i približavanje Hitleru, on njoj stavlja do znanja da u njenoj palati u Veneciji više neće biti gost.

To se dešava 1936. godine. Tada Klara Petači postaje glavna miljenica italijanskog vožda, a nakon što dve godine docnije fašistički režim u Italiji — koji do tog trenutka nema nikakvih antisemitskih sklonosti, šta više, veliki broj Jevreja član je Nacionalne fašističke partije — pod pritiskom Trećeg rajha počne da uvodi rasne zakone i da proganja Jevreje, Margerita napušta domovinu i seli se u Argentinu i Urugvaj, odakle će se vratiti tek 1947.

Narednih četrnaest godina živi u vili na obali jezera Komo, obnavlja svoj uticaj na italijansku umetnost i umire u 80. godini života.

Da li je Benito plakao kada mu je Adolf naredio da raskine sa Margeritom? Ne. Benito nije bio tada u vezi sa Margeritom, a ni Adolf mu ništa nije naredio, bio je to tek meki pritisak. Da je kojim slučajem i dalje voleo tu ženu, nema tog pritiska zbog koga bi popustio. A kamoli plakao.

(Telegraf.rs)