USTAŠA U ŽENSKOJ SUKNJI HTEO DA UTEKNE PARTIZANIMA: Evo jednog "hrabrog" tića poglavnika Pavelića (FOTO)

Fotografija je nastala u zimu 1944-1945. godine. Ustašu maskiranog u ženu, koji verovatno nije mnogo nadživeo slikanje, zarobili su borci VI krajiške NOU brigade

Bilo bi pogrešno tvrditi, jer je tako nešto nemoguće, da su baš svi pripadnici oružanih snaga tzv. NDH tokom Drugog svetskog rata na prostoru rasparčane Kraljevine Jugoslavije, činile zločine nad civilima. Nemoguće je zato, što bi onda ta tvorevina potpuno propala u roku od nekoliko meseci jer ne bi imao ko da je brani.

Preporučujemo

Šta želimo time da kažemo? Da hrabri ljudi nikada ne ubijaju žene, decu i starce, i nenaoružane muškarce; da su baš svi do jednog to činili, ustaška "država" bi prsla kao tikva do jeseni '41. godine. Činjenica je da se junaci ne iskaljuju nad nejači.

Ustaša na slici definitivno nije junak, jer se junaci ne preoblače u haljine da bi utekli od svog neprijatelja, već se bore do kraja, pa ako se probiju — probiju, a ako ne, barem su izvršili zakletu dužnost, koliko god pogrešno bilo ono za šta se bore.

Fotografija je nastala u zimu 1944-1945. godine, dakle na samom kraju rata. Ovog ustašu, čija nam krajnja sudbina nije poznata (ali možemo slobodno da pretpostavimo da nije mnogo nadživeo slikanje), zarobili su borci slavne VI krajiške NOU (narodnooslobodilačke udarne) brigade — prekaljene formacije u sklopu IV krajište divizije — formirane još 14. oktobra 1942. godine od jedinica I krajiškog NOP odreda, čiji je prvi komandant bio Uroš Bogunović Roca, narodni heroj i general-major JNA, koji je 2006. preminuo u Beogradu u 92. godini života.

Inače, Urošev rođeni brat bio je Branko Bogunović, četnički vojvoda, pomoćnik Momčića Đujića i komandant sopstvenog korpusa koji je 27. jula 1941. godine predvodio srpske ustanike koji su izvršili napad na snage NDH u Bosanskom Grahovu; tom prilikom ubijeno je oko stotinak Hrvata, među njima i pet žena i devetoro dece, kao i jedan sveštenik, što je bila odmazda zbog ustaških zločina koji su počeli par meseci ranije. U SFRJ ovo se slavilo kao Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine.

Ni pola godine nije prošlo, a Branko Bogunović je zajedno sa drugim četničkim vojvodama bio u Kninu na sastanku sa Davidom Sinčićem, ustaškim velikim županom Bribira-Sidrage; Sinčić (koji je kao nosilac politike smirivanja strasti između Srba i Hrvata, i "ispravljanja nekih nepravdi prema življu grko-istočne vjere", postavljen za župana umesto Anta Nikolića), o tome je obavestio Zagreb i izdvojio Bogunovića kao najpouzdanijeg saradnika iz tog kraja za borbu protiv komunista. Ujedno je predložio da se svi pomognu novčano i u oružju.

Zagreb je pristao, a Sinčićev izveštaj samom Paveliću od 17. juna 1942. godine doslovno kaže sledeće: "Jučer sam trima glavnim vođama četnika koji su u borbi protiv partizana, Momčilu Đujiću, Branku Bogunoviću i Mani Rokviću dao svakome po 100.000 kuna radi organiziranja borbe protiv partizana i pomoći njihovim suborcima".

Dva brata, dva različita sveta.

(Telegraf.rs)