Kako je sumnjiva smrt pape 33 dana nakon njegovog izbora izazvala presedan posle 373 godine?

Dvanaest puta se desila „Godina tri pape“, kada su trojica ljudi služila kao episkopi Rima i poglavari Katoličke crkve, dok se jednom desila čak i „Godina četiri pape“. Slučaj o kome danas pričamo još uvek je u živom sećanju, pošto se odigrao 1978. godine

Smrću pape Jovana XXIII, koja je nastupila 3. juna 1963. godine, došlo je do kardinalskog glasanja za novog episkopa Rima koji se okončao 21. tog meseca izborom Đovanija Batiste Enrika Antonija Marije Montinija (rođ. 1897) na mesto poglavara Katoličke crkve. Pri ustoličenju izabrao je ime Pavle VI.

Preporučujemo

Ovaj njegov prethodnik, koji ga je pet godina ranije uzdigao na rang kardinala, bio je specifičan po tome što je prvi Jovan u pet vekova, što je njegov izbor tog imena rešio složeno pitanje službenog papskog numerisanja vezanog za to ime, i što je izabran neočekivano, tek posle jedanaest krugova glasanja. Pavle je izabran u šestom krugu, iako je bio favorit.

Novi papa je obnovio rad Drugog vatikanskog sabora (Jovanovom smrću došlo je do automatskog prekida, pa je formalno morao biti ponovo sazvan), a njegov pontifikat je obeležilo produbljivanje dijaloga sa Pravoslavnom crkvom, kao i sa protestantima, te balansiranje između različitih struja u Crkvi, pre svega konzervativne i reformske.

Poznata je njegova enciklika kojom je osudio upotrebu kontraceptivnih sredstava, čime je u suštini potvrdio katoličku ortodoksiju vezanu za „bračnu ljubav i odgovorno roditeljstvo“, ali koja je izazvala burne reakcije koje se ne stišavaju do dana današnjeg.

Preminuo je 6. avgusta 1978. godine, nakon nešto više od petnaest godina papovanja. Sazvana je konklava i kardinali su u Vatikanu dvadeset dana kasnije za novog episkopa Rima izabrali Albina Lučanija (rođ. 1912), čoveka koji je ranije izrazio želju da neće biti izabran, kao i najavu da će odbiti pontifikat ako se to desi. Kada se to zaista desilo, osetio je dužnost da prihvati, jer iz ugla hrišćanske dogme, ipak je u pitanju Božija volja.

Izabran je u četvrtom krugu, a odlučio se na prvo dvostruko ime u istoriji Rimske crkve: Jovan Pavle I (takođe je prvi papa koji je svom imenu dodao regnalni broj „I“). Dakle, spojio je imena svoja dva neposredna prethodnika, dve različite ličnosti: prvi je bio topla i očinska figura, drugi je bio „kurijska“ (misli se na papsku kuriju, dakle tvrda crkvena).

Možda je trebalo da vlada dvadeset godina, budući da je Jovan XXIII vladao pet a Pavle VI petnaest, ali sudbina je htela da bude drugačije: Jovan Pavle I vladao je samo trideset tri dana. Zapamćen od strane svojih Italijana kao „Nasmejani papa“ i „Božiji osmeh“, smrću koja je nastupila 28. septembra dobio je od pojedinih medija naziv „Septembarski papa“, što nije bilo baš prikladno i primereno.

Njegova smrt obavijena je velom tajne, što je dalo povoda brojnim teorijama zavere. Pronašla ga je časna sestra u ranim jutarnjim satima 29. novembra kako mrtav „leži u krevetu, sa knjigom otvorenom pored njega, i upaljenim svetlom za čitanje“, pisao je britanski „Gardijan“. Vatikanski doktor izjavio je da je preminuo od srčanog udara, najverovatnije oko 23 časa.

Pomenutim teorijama zavere nećemo se ovoga puta baviti; no, pomenimo da glavna ima veze sa navodnim spojem vrha Vatikanske banke sa masonerijom, koja je zabranjena po crkvenom pravu. Te teorije su nevažne, jer čovek je umro prirodnom smrću, i nekoliko sati pre nego je nastupila žalio se na bolove u grudima ali odbio predlog da pozove lekara.

Međutim, njegova smrt dovela je do izbora prvog poljskog pape koji je uzeo ime svog prethodnika i postao poznat kao papa Jovan Pavle II. Njegov uspešni izbor 16. oktobra napravio je tri bitna presedana.

Prvo, već pomenuto, bio je Poljak, što se nikada ranije desilo; možda nije bio prvi Sloven jer postoji mogućnost da je jedan papa s kraja šesnaestog veka bio Srbin. Drugo, postao je prvi neitalijanski papa posle Holanđanina Adrijana VI koji je služio u periodu 1522—1523. godine. Treće, njegov brzi izbor je doveo do nove „Godine tri pape“, što se nije bilo desilo od 1605. godine, dakle, da tri čoveka služe kao episkopi Rima.

JEDINI SRBIN - RIMSKI PAPA: Poreklom iz Kruševica, a dokopao se trona Svetog Petra (FOTO)

Ovo poslednje je najinteresantnije od svega. Dvanaest puta se desila „Godina tri pape“, i to 827, 896, 897, 928, 964, 1003, 1045, 1187, 1503, 1555, 1590 i 1605. godine. Jednom se desila „Godina četiri pape“: u pitanju je 1276.

Uglavnom su se takve stvari dešavale u turbulentnim, haotičnim vremenima od devetog do jedanaestog veka (kada je pravo čudo da je Rimska crkva uopšte preživela, imajući u vidu kakvi su ljudi dolazili na papski tron, pre nego što je konklava uvedena kao metod izbora), kao i u šesnaestom stoleću kada je Katolička crkva bila na ozbiljnom iskušenju usled protestantske reformacije.

(P. L.)