Srpski vojnik kao superheroj: Švajcarska razglednica i ratna pesma majora Kostića

„I tad ratnici stari, ogrezli u peni i krvi, S dičnim vođama svojim nastupali su smelo, Samo neprijatelj da se slomi i da se smrvi, I da se ostvari dično oslobođenja delo“, glase stihove zaboravljene naše ratne pesme „U srcu Šumadije“, objavljenje neposredno nakon Kolubarske bitke

„I navali sila. I grunuše horde obesne!

Preporučujemo

’Da slome srpski ponos’, — to cilj njima je bio.

Umorne srpske trupe bile su toga svesne —

I potok junačke krvi poljima tad se lio.

Otstupit’ naredba dođe. I Srbin tad je otstupo,

Gledajuć’ suznim okom pitoma sela svoja,

Dok je neprijatelj stopu svaku plaćao skupo,

Ostavljajuć’ tisuće mrtvih sivim poljima boja.

I dođe odsudni čas. I morade se stati.

Jer srcu Šumadije neprijatelj već je došo!

I žurno svoje puške svaki se Srbin lati

I zuba stisnutih on je u boj krvavi pošo.

Ljuta se bitka bila. K’o snop su padale žrtve.

Na život i na smrt se moralo tući tada,

Svuda okolo sebe gled’o si pale i mrtve

Neprijatelj samo mrski da se slomi i svlada.

I tad ratnici stari, ogrezli u peni i krvi

S dičnim vođama svojim nastupali su smelo

Samo neprijatelj da se slomi i da se smrvi

I da se ostvari dično oslobođenja delo.

Presta krvava bitka. Sve se utiša tada

Ponosno i dično Srbin podiže svoju glavu,

Dok je neprijatelj bežo utučen, tmur, pun jada,

Da svuda priča srpsku novu, veliku slavu.“

Tako glasi ratna pesma pod naslovom „U srcu Šumadije“ i podnaslovom „Seni majora Svet. S. Kostića“, za koju pretpostavljamo da je objavljena posthumno, odnosno, da ju je pomenuti oficir i autor napisao tokom borbi u kojima je potom stradao.

Objavljena je u „Novostima“ četvrtka 11. decembra 1914. godine po starom kalendaru, u Nišu, ratnoj prestonici dovoljno udaljenoj od „karaule“ Beograd. Naime, tek se bila završila Kolubarska bitka na koju se pesma i odnosi, a kuriozitet je to, što je završni napad za oslobođenje Beograda tokom Treće austrougarske ofanzive na Srbiju počeo baš 11. decembra ali po novom kalendaru, i to napadom Treće armije u 5 časova, te Prve i Druge dva sata kasnije.

Kada smo naišli na ovu švajcarsku ilustraciju, zapravo razglednicu štampanu u Ženevi na kojoj je srpski vojnik prikazan bezmalo kao superheroj, žilav i snažan i odvažan, utegnut u svoju uniformu, upregnutih mišica čvrsto stežući bajonet, sa šajkačom na glavi i opancima na nogama — smatrali smo da je jedino adekvatno da za prateći tekst priložimo nešto autentično. A ne postoji ništa autentičnije od pesme napisane i objavljene u trenucima naše najveće slave.

(P. L)