Tvorac atomske bombe pao u depresiju kada je video razmere katastrofe u kojoj je učestvovao

Mnogi stručnjaci tvrde da je bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki 6. i 9. avgusta 1945. godine presudno uticalo na japanskog cara Hirohita da pruži ruku

Kraj Drugog svetskog rata usledio je brzo nakon bacanja atomske bombe na Japan, a naučnik koji je pomogao u njenom pravljenju pao je u veliki depresiju kada je video kakvo je razaranje izazvala.

Preporučujemo

U četvrtak, 3. septembra obeleženo je 75 godina otkako je Japan zvanično potpisao kapitulaciju, što je dovelo do kraja Drugog svetskog rata.

Razlozi za predaju povezani su sa složenim vojnim i političkim faktorima, međutim, mnogi stručnjaci tvrde da je bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki 6. i 9. avgusta 1945. godine presudno uticalo na japanskog cara Hirohita da pruži ruku.

Bomba je osmišljena i stvorena u SAD-u, a za projekat Menhetn su regrutovani naučnici koji je trebalo da postignu ono što se tada činilo nemogućim zadatkom - stvaranje nuklearnog oružja za samo tri godine, prenosi britanski Ekspres.

Među tim naučnicima bio je i Ričard Fajnman, teorijski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade, za kojeg se smatra da je promenio lice nauke i fizike u drugoj polovini 20. veka.

Posle bacanja bombe, Fajnam je shvatio razmere uništenja kome je doprineo i pao je u duboku depresiju.

- Možda samo zbog bombe, a možda iz nekih drugih psiholoških razloga jer sam upravo izgubio suprugu, zaista sam bio u depresivnom stanju - rekao je on u arhivskom snimku koji je 2013. objavio BBC.

U mesecima nakon ovoga, zajedno sa tragičnim gubitkom svoje prve žene Arlin Grinbaum, Fajnam je izgubio osećaj za stvarnost.

Nakon bacanja bombe na Hirošimu poginulo je 146.000 ljudi, a u Nagasakiju 100.000.

Posledice bacanja bombe osećaju se i danas, a radioaktivni otpad i trovanje prenose se kroz genetiku, što uzrokuje skok stope raka u regionima.

Zračenje može odmah da ošteti i ubije ljudsko tkivo i ima efekte koji se javljaju tokom dužeg vremenskog perioda.

Istraživanja pokazuju da su tek desetak godina nakon bombardovanja geni ljudi počeli da se menjaju i mutiraju, uzrokujući smrtonosne bolesti kao što je leukemija.

(Telegraf.rs)