• 8

Kako da kupite što bezbedniji automobil?

Savremeniji automobili se proizvode sa deformacionim zonama, odnosno namerno oslabljenim delovima/strukturama u prednjem kraju, koji popuštaju nakon što su izloženi određenoj sili kako bi amortizovali udarac...

  • 8

Ne znamo za koliko para kupujete auto, koliko star, kojih dimenzija, klase/vrste i slično, ali ćemo se, uz pomoć kolega sa sajta Polovni automobili, potruditi da vozačima koji žele što bezbedniji auto pomognemo konkretnim i realnim savetima.

Zvezdice sa „kreš“ testova (Euro NCAP) zanemarite dok ne pročitate kompletan tekst. Shvatićete zbog čega...

Velika zabluda – starija vozila imaju jaču i čvršću konstrukciju

Kod nas i dalje masovno vlada predrasuda da su stariji automobili bezbedniji zato što su imali jaču konstrukciju, deblji lim, itd. Međutim, ljudi ne znaju za gomilu noviteta uvedenih poslednjih nekoliko decenija kada je u pitanju konstrukcija vozila.

Na primer, deformacione zone. Verovatno ste bar jednom čuli priču kako su se sudarili stariji i noviji auto – starijem bukvalno nije bilo ništa, a novijem je smrskano pola prednjeg dela.

Po tome se lako zaključuje da je taj novi “plastikaner” nebezbedan, dok je ovaj stariji pravi tenk od auta.

Međutim, stvar je u tome da se iole savremeniji automobili proizvode sa deformacionim zonama, odnosno namerno oslabljenim delovima/strukturama u prednjem kraju, koji popuštaju nakon što su izloženi određenoj sili kako bi amortizovali udarac.

Na taj način se ublažava naglo usporavanje koje trpi ljudsko telo priliko sudara.

Nije problem napraviti auto sa krutom i jakom šasijom, kojim ćete moći da probijete zid kuće. Međutim, ako se dva takva auta čeono sudare, proći će bez većih oštećenja, ali će putnici pretrpeti ozbiljnu traumu, možda i fatalnu.

Jednostavno mora da postoji ublažavanje udara. Nema svrhe napraviti neuništiv auto, ako će putnici u svakom slučaju umreti ili pretrpeti teške povrede čak i pri nižim brzinama.

Tu je i sigurnosni kavez“ oko putničkog prostora - deformacione zone se žrtvuju u slučaju sudara, ali kabina u kojoj se nalaze putnici mora da ostane čitava.

Stoga nemojte da se čudite ako vidite auto kojem je „zastrašujuće“ smrskan prednji deo, ali je vetrobran ostao čitav i sva vrata se otvaraju/zatvaraju bez problema.

Naravno, i tu postoje praktična ograničenja. Nema svrhe napraviti toliko jak „putnički sigurnosni kavez“ koji će izdržati direktan sudar pri 150 km/h, pošto ljudsko telo u svakom slučaju neće izdržati takvu silu.

U svakom slučaju, napravljen je veliki napredak. Klikom na ovaj link možete da vidite kako su se pokazali neki stariji modeli na Euro NCAP kreš testovima.

Ukoliko ste zainteresovani za neki od tih modela, ne donosite zaključak samo na osnovu zvezdica!

Sudar Zid Klavir

Printscreen: YouTube/dynamictestcenter

Zvezdice su samo finalna (ukupna) ocena na koju utiču rezultati više testova. Stoga broj zvezdica može da vas dovede u ozbiljnu zabludu. Na primer, ako se auto pokaže katastrofalno po pitanju bezbednosti pešaka (kada auto udari pešaka), to bukvalno može da mu skine jednu zvezdicu sa ukupnog rezultata.

Zato obavezno pogledajte video snimak kreš testa. Video snimak postoji za svaki model sa ove liste, samo što su ga dobro „sakrili“. Da biste ga pogledali uradite jednu od sledeće. Otvorite model koji vas interesuje, a zatim imate dva načina da dođete do video snimka:

1)   Desni klik mišem na na sliku kreš testa i prevučete na levu stranu (ne puštajući dugme na mišu) – tada će se pojaviti nova slika – kliknete na nju i iskočiće video plejer. Kliknete ponovo i krenuće video.

2)   U donjem levom uglu slike postoje crni i žuti kvadratić. Kliknite na žuti. Tada će se pojaviti nova slika – kliknete na nju i iskočiće video plejer. Kliknete ponovo i krenuće video.

Obavezno pročitajte i izveštaj u kojem su navedeni izdvojeni rezultati, kao npr. koji delovi tela vozača i putnika su najugroženiji, kako je prošao vozač, a kako suvozač, šta je auto uopšte imao od bezbednosne opreme (da li je imao 2 ili 4 vazdušna jastuka, predzatezače pojaseva, itd.)...

Izveštaj dobijate klikom na žuto dugme u kojem piše „ DOWNLOAD REPORT (PDF)“.

U tom izveštaju su i detaljnija objašnjenja kako se auto pokazao u kojem testu, razne napomene, posebna upozorenja i slično. Sve je na engleskom, pa ako ga ne znate, snađite se.

pojas, vožnja

Pixabay.com

Napredni sigurnosni pojasevi zlata vredni

Sigurnosni pojasevi kod savremenijih automobila izgledaju identično kao pre mnogo decenija, ali su i oni napredovali.

  1. Predzatezači - kada automobil „shvati“ da je do sudara došlo ili da je sudar neizbežan (kod novijih kola), pojas će vas pritegnuti uz sedište da bi sprečio da poletite unapred i zatim kada se pojas blokira da dođe do oštrog trzaja. Ovako će vas pojas u startu čvrsto držati i sila kojom će vas pojas zadržati biće znatno manja.
  2. Ograničavanje sile zatezanja - nakon što se pojas blokirao prilikom sudara, ukoliko je sila kojom vas zaustavlja suviše velika, kontrolisano će se popuštati njegovo zatezanje.

Inače, prvo su uvedeni predzatezači pojaseva – imaju ih mnogi modeli koji su počeli da se proizvode još pre 20 i više godina. Treba ipak imati u vidu da možda postoje verzije bez predzatezača iako ste na Euro NCAP sajtu pročitali da ima – razlikuje se osnovna bezbednosna oprema za različita tržišta.

Takođe, predzatezač pojasa može da se aktivira samo jednom. Nakon toga mora da se ugradi drugi.

Vazdusni Jastuk

Foto: PIxabay.com

Vazdušni jastuci

Prvo su počeli da se ugrađuju samo u volan, pa je i suvozač dobio svoj, onda su uvedeni bočni, pa vazdušne zavese koje štite i glavu i putnika pozadi, pa jastuk za kolena vozača…

Pritom su i oni vremenom napredovali, pa npr. mogu da se otvore različitom silinom u zavisnosti od siline udesa, a i napredovali su sistemi koji odlučuju u kojim situacijama će se otvoriti vazdušni jastuk, pošto nekada može da napravi više štete nego koristi.

Ponavljamo – kada gledate Euro NCAP kreš test rezultate, pročitajte izveštaj da biste videli koliko je jastuka imao testirani auto.

Možda je testirani primerak imao bočne vazdušne jastuke, a polovnjak koji vi kupujete ih nema. Isto važi i za novija kola sa vazdušnim zavesama.

Zašto zvezdice sa kreš testova (Euro NCAP) nisu relevantne pri poređenju automobila različitih godišta?

Ovo je prilično komplikovana problematika, pošto se kreš testovi iz 90-ih i današnji drastično razlikuju. Proizvođači automobila su vremenom prilagođavali svoje modele testiranjima, pa je sve više vozila dobijalo maksimalan broj zvezdica.

Zatim bi Euro NCAP podigao lestvicu, tj. pooštrio uslove i dodao neke nove stavke, pa bi se proizvođači automobila prilagodili i tome… I tako u krug.

I sam Euro NCAP kaže da rezultati testiranja obavljenih pre uvođenja novih uslova 2009. godine ne mogu da se upoređuju sa rezultatima naknadno obavljenih testiranja.

Od 2009. godine vozila su prolazila sledeće testove:

  • Čeoni sudar
  • Bočni udarac drugog automobila
  • Bočno naletanje na banderu (ukoliko auto ima „sistem za zaštitu glave“, pretpostavljamo da je to vazdušna zavesa)
  • Test koji procenjuje mogućnost trzajne povrede vrata, odnosno zaštitu vratnog dela kičme
  • Udarac u pešaka

Dodatne poene je donosio sistem za upozorenje na nevezan pojas i sistem za ograničenje brzine. Svi rezultati/poeni sjedinjeni su u finalni rezultat - broj zvezdica.

BMW 4 Coupe

Foto: BMW

Dakle, od 2009. je u ukupnu ocenu počela da ulazi i aktivna bezbednost, u ovom slučaju upozorenje za pojas i sistem za ograničenje brzine. To znači da čak i ako se auto fantastično pokazao po pitanju zaštite putnika u udesu, krajnji rezultat, odnosno broj zvezdica može da bude niži zato što nema upozorenje za nevezan pojas ili sistem za ograničenje brzine.

Od 2010. godine uslovi testiranja su postali još oštriji, tako da čak ni oni iz 2009. ne mogu direktno da se porede sa onima iz 2010. godine.

Od 2011. testira se efikasnost ESP-a (elektronska kontrola stabilnosti).

Godina 2012. donela je oštrije uslove za testiranje bezbednosti pešaka, uz neke dodatne oštrije uslove. Rezultati po tim novim pravilima ne mogu direktno da se porede sa rezultatima testiranja po pravilima iz 2010. ili ranije.

Godine 2013. značajno su izmenjeni protokoli za testiranje bezbednosti dece i pešaka. Prethodni protokol testiranja sistema za ograničenje brzine je proširen tako da uključuje sistem za “inteligentnu” kontrolu brzine (Intelligent Speed Assistance). Takođe, rezultati testiranja su postali detaljniji, pa rezultati vozila testiranih po uslovima iz 2013. ne bi trebalo direktno da se porede sa rezultatima iz prethodnih godina.

Godine 2014. u priču su ubačeni i aktivni sistemi za izbegavanje udesa. Drugim rečima, automobil je dobijao dodatne bodove ukoliko je posedovao takav sistem. Ponovo su pooštreni uslovi za testiranje bezbednosti pešaka.

Sistemi za aktivnu bezbednost, odnosno sistemi koji služe da spreče da do udesa uopšte dođe dobili su mnogo više na težini kod krajnje ocene (broja zvezdica), na “štetu” pasivne bezbednosti, odnosno toga kakvu zaštitu auto pruža odraslim putnicima u slučaju udesa.

Takođe, rezultati testiranja su postali detaljniji, tako da rezultati vozila testiranih po uslovima iz 2014. ne bi trebalo direktno da se porede sa rezultatima iz prethodnih godina.

Godine 2015. ubačen je još jedan test – udarac u fiksnu čvrstu barijeru pri brzini od 50 km/h.

Lančani sudar, centar, Čačak

Foto: Rina.rs

Inače se čeoni sudar simulira tako što automobil brzinom od 64 km/h udara u fiksnu barijeru izrađenu od aluminijuma i to sa 40% svoje širine.

Naime, istraživanja su pokazala da u čeonim sudarima retko učestvuje više od 40% širine prednjeg dela vozila. Barijera ima saćastu strukturu, kako bi se simulirala deformabilna struktura automobila.

U konačnoj oceni se podjednako u obzir uzimaju rezultati novog i starog testa (koji je ostao neizmenjen).

Međutim, za ocenjivanje bezbednosti prilikom bočnog udarca, od 2015. koristi se veća i teža aluminijumska deformabilna struktura montirana na „kolica“ koja se zaleću u bočnu stranu automobila brzinom od 50 km/h. Centar barijere udara u tačku gde se nalazi kuk prosečne osobe.

Izmenjeno je i ocenjivanje bočnog naletanja na banderu. Bandera je jača nego ranije, a auto se ka banderi zaleće na platformi, ali ne udara je pod pravim uglom, već iskosa, kao što se uglavnom dešava u realnosti.

Počele su da se koriste i naprednije lutke. Ponovo je podignuta lestvica za osvajanje bodova.

Od godine 2016. standardno su testirana samo vozila sa baznim paketom bezbednosne opreme kod svih verzija u prodaji na teritoriji EU. Međutim, ipak je ostavljena mogućnost da se testira i automobil sa dodatnom bezbednosnom opremom ali uz neke posebne uslove.

Uvedene su i ozbiljne izmene po pitanju testiranja bezbednosti dece. Ozbiljnije se testira sistem za upozorenje za nenamerno napuštanje trake. Ima još izmena, ali njihovo objašnjavanje zauzelo bi suviše prostora.

Od 2018. godine drastično veći naglasak stavljen je na testiranje aktivnih sistema bezbednosti.

Kako onda da znam koji je auto bezbedniji kad su iz godine u godinu menjali uslove i bodovanje?

Kao što smo napisali na početku teksta, mi ne znamo koliko star auto, sa kojom opremom, itd. vi kupujete.

Zato, ukoliko želite da koristite rezultate Euro NCAP kreš testova moraćete malo da se potrudite - da nađete taj konkretan model, da vidite koju opremu ima, da pročitate izveštaj…

Situaciju bar olakšava to što na ovoj stranici pored broja zvezdica koji označava ukupan rezultat imate i dodatne ocene bezbednosti. Za modele testirane pre 2009. godine ne postoji ukupan broj zvezdica, već su tu odvojene zvezdice za zaštitu odraslih putnika, dece i pešaka.

Kada su u pitanju vozila testirana nakon 2009, pored ukupnog broja zvezdica, u procentima možete da vidite odvojeno ocenu bezbednosti odraslih, dece, pešaka i sistema aktivne bezbednosti.

Kod nekih modela možete da vidite rezultate testa dve verzije – sa siromašnijim i bogatijim paketom bezbednosne opreme.

Gužva u saobraćaju, Saobraćaj, Automobili, Auto put

Foto: Shutterstock

Postoje li bar neka generalna pravila po pitanju bezbednosti?

Naravno - generalno, vozilo je bezbednije što je:

  • teže i više
  • veće
  • novije
  • opremljenije bezbednosnom opremom (vazdušni jastuci, napredni pojasevi, itd.).

Ovde govorimo o pasivnoj bezbednosti – u slučaju sudara sa drugim vozilom. Veća težina i visina predstavljaju manu kada je u pitanju aktivna bezbednost i generalno izbegavanje prepreka.

Tu je i starost vozila, ne samo zbog deformacionih zona, vazdušnih jastuka i sličnih stvari, već zbog toga što tzv. zamor materijala uzrokuje slabljenje strukture vozila. Jednostavno, vremenom konstrukcija automobila iz raznih razloga gubi karakteristike kakve je imala kada je auto bio nov.

Metal na raznim mestima rđa, spojevi gube na integritetu, bez obzira o kojim delovima ili komponentama je reč, pošto na njih pored gubitka karakteristika zbog starosti utiču i vibracije motora i vibracije zbog samog kretanja, prelasci preko udarnih rupa…

Takođe, bez obzira da li je auto starije ili novije generacije, veći ili manji, nakon udesa mora da bude kvalitetno popravljen. To može da bude vrlo teško ukoliko su kompromitovane deformacione zone.

I teško slupan auto može da se „uradi“ da izgleda kao nov. Međutim, njegove deformacione zone (ukoliko ih uopšte ima) sada imaju potpuno drugačije karakteristike.

Da li je Euro NCAP testiranje obavezno za sve modele?

Ne - nije obavezno ni za jedan model. Organizacija Euro NCAP samoinicijativno bira modele ili proizvođač može sam da predloži testiranje nekog svog modela.

(Telegraf.rs/Polovniautomobili.com)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Sasa91

    Volvo - za cijeli život!

  • 534

    Ja kupujem sebi Lazara a ženi Miloša. E da vidim ko ima prednost u Slaviji.

  • Stockholm

    Kupite Volvo i sanse da ostanete CITAVI su mnogo vece nego u drugim automobilima !

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima