Pritiskanje jednog dugmeta u automobilu doslovno može da vas spasi zatvorske kazne

Ljudi kažu da je svako sedanje u automobil korak od zatvora. Malo ekstremno poređenje, ali ako bolje razmislimo, tako je. Naime, kad god sednemo u vozilo, dovoljan je trenutak neopreznosti da ozbiljno ugrozimo život ili zdravlje nekog drugog u saobraćaju.

Mnogi ljudi u saobraćaju koriste jedno „čarobno” dugme u automobilu, misleći da time naglo imaju pravo da parkiraju gde im padne na pamet. Reč je, naravno, o dugmetu kojim se pale sva četiri žmigavca, odnosno pokazivača pravca. Nebrojeno puta smo taj primer videli na putu. Taksisti se parkiraju ispred ulice, upale sva 4 pokazivača pravca, i primaju ili iskrcavaju mušterije. Isto je i sa običnim vozačima koji nešto obavljaju, ili jednostavno skoknu do trafike po cigarete. Ovo dugme je dobro kada je u pitanju zaustavljanje, kratko i nužno, a ne parkiranje kada nema parkinga.

Preporučujemo

Prema zakonu, zaustavljanjem se smatra kratko zaustavljanje do tri minuta. Postoje i saobraćajni znakovi koji zabranjuju zaustavljanje i parkiranje, ali ako nema znaka o zabrani zaustavljanja, onda je sve u redu.

Međutim, ponekad je ovo dugme nužnost i može da nas spasi zatvora. Put od naizgled bezazlenog saobraćajnog prekršaja do krivičnog postupka i zatvorske kazne može biti iznenađujuće kratak. Dovoljno je da kršenje i najbanalnije odredbe iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima dovede do nesreće sa teškim posledicama, velikom materijalnom štetom, teškim povredama ili smrću. Tada se prelazi iz sfere prekršajnog u krivično pravo, gde su sankcije znatno ozbiljnije i uključuju i kaznu zatvora.

Foto: Mateja Beljan

Primer takvog „malog” prekršaja je neuključivanje svih pokazivača pravca, odnosno paljenje „sva četiri”, u situacijama naglog usporavanja ili izuzetno spore vožnje. Iako su propisane kazne relativno niske, 30 evra za presporu vožnju i 130 evra za nepravilno kočenje ili neupozoravanje drugih vozača, posledice mogu biti katastrofalne. Zakon jasno propisuje da vozač ne sme bez razloga da vozi presporo, ugrožava saobraćaj ili naglo koči bez upozorenja, a u takvim situacijama mora na vreme da signalizira svoju radnju.

Koliko takvo ponašanje može biti pogubno pokazuje slučaj o kojem je odlučivao Županijski sud u Zagrebu, Gž-1998/2022-4 od 21. novembra 2023. Vozač je na auto-putu, u uslovima guste magle, naglo smanjio brzinu sa dozvoljenih 100 km/h na svega 10 do 20 km/h, bez uključivanja svih pokazivača pravca i bez skretanja u zaustavnu traku, piše Revija HAK. Time je postao neočekivana prepreka za vozila iza sebe, što je dovelo do lančanog sudara u kojem je učestvovalo više vozila. Posledice su bile tragične, troje poginulih i troje teško povređenih.

Foto: Shutterstock/jpreat

U istom slučaju, Opštinski krivični sud u Zagrebu presudom Ks-48/09 od 20. marta 2014. proglasio je krivima vozača prvog vozila i vozača teretnog vozila, koji takođe nije upozorio druge vozače uključivanjem pokazivača pravca. Sud je utvrdio da su iz nehata, kršenjem saobraćajnih propisa, izazvali saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom, te su obojica osuđeni na uslovnu kaznu zatvora od dve godine.

Ovaj primer jasno pokazuje koliko je granica između prekršaja i krivičnog dela tanka. Radnje koje se često doživljavaju kao beznačajne, poput neuključivanja „sva četiri”, u određenim okolnostima mogu imati teške i nepovratne posledice, te dovesti do krivičnog gonjenja i zatvorske kazne.

(Telegraf.rs / Dnevno.hr)