Vožnja u leru ili u brzini kada idete nizbrdo? Evo šta troši više goriva

Spuštate se dugačkom nizbrdicom, sklanjate nogu sa gasa i refleksno izbacujete menjač na neutralan položaj, odnosno u ler. Uglavnom mislite da u tom trenutku motor radi slobodno, ne troši kap goriva i štedi novac.

Ovo je ubedljivo najrasprostranjeniji vozački mit na našim prostorima. Iako je ova logika imala smisla u doba starih automobila sa karburatorima, kod svih modernih automobila sa elektronskim ubrizgavanjem goriva vožnja u leru postiže potpuno suprotan efekat. Ne samo da trošite više goriva, već ozbiljno pregrevate i uništavate kočioni sistem.

Preporučujemo

Evo šta se zapravo dešava pod haubom kada se spuštate nizbrdo u leru, a šta kada ostavite auto u brzini.

Razbijanje mita: Zašto auto u leru troši gorivo, a u brzini nula litara?

Za razliku od starijih vozila, svaki automobil napravljen u poslednje dve ili tri decenije ima kompjuter (ECU) koji precizno kontroliše ubrizgavanje goriva.

• Kada vozite u leru: Motor je odvojen od točkova. Da se ne bi ugasio, kompjuter mora neprekidno da ubrizgava određenu količinu goriva kako bi održao rad motora na oko 800 obrtaja u minuti. U zavisnosti od kubikaže, vaš auto u leru troši između 0,5 i 1,2 litra goriva na sat.
• Kada kočite motorom (auto je u brzini, noga je skinuta sa gasa): Točkovi preko menjača i dalje okreću motor. Kompjuter prepoznaje da je papučica gasa puštena, a da su obrtaji iznad granice rada u leru. U tom trenutku, računarski sistem potpuno prekida dotok goriva u cilindre.

Velika istina sa putnog računara: Kada se spuštate nizbrdo u četvrtoj ili trećoj brzini bez pritisnutog gasa, vaša trenutna potrošnja na ekranu iznosi tačno 0,0 litara na 100 kilometara. Motor se okreće pomoću inercije i mase samog vozila, a ne sagorevanjem benzina ili dizela.

Opasnost po kočnice: Zbog čega je ler vožnja rizična?

Pored toga što bespotrebno trošite gorivo dok se spuštate u leru, vi time svu težinu automobila i silu gravitacije prebacujete isključivo na kočioni sistem.

Kada vozilo nije u brzini, nemate pomoć takozvanog motornog kočenja. Da biste održavali bezbednu brzinu nizbrdo, primorani ste da držite nogu na papučici kočnice.

Ovo produženo trenje dovodi do ekstremnog zagrevanja kočionih diskova i pločica. U najgorem slučaju, kočiona tečnost može da proključa usled visoke temperature, što dovodi do takozvanog "propadanja" kočnice i potpunog gubitka moći zaustavljanja u ključnom trenutku.

S druge strane, kada ostavite auto u odgovarajućem stepenu prenosa, kompresija u motoru prirodno usporava vozilo, pa kočnice koristite samo povremeno za blago korigovanje brzine.

Zlatno pravilo za vožnju nizbrdo

Da biste sačuvali i novčanik i kočnice, pridržavajte se jednostavnog pravila iskusnih vozača:

• Spuštajte se u istoj brzini u kojoj biste se penjali: Ako uz tu nizbrdicu vaš auto mora da ide trećom brzinom, u trećoj brzini se spuštajte i nadole.
• Ne plašite se viših obrtaja: Kada vozite nizbrdo u brzini bez gasa, obrtaji motora će porasti (npr. na 2.500 ili 3.000 obrtaja). To je potpuno normalno i sigurno, jer u cilindrima nema sagorevanja niti povećanog habanja.
• Štedite pločice: Pustite da motor odradi 80% posla oko usporavanja, a nožnu kočnicu koristite kratko i odlučno samo po potrebi.

Da li ste do sada vozili nizbrdo u leru ili se uvek oslanjate na kočenje motorom? Kakva su vaša iskustva sa potrošnjom?

(Telegraf.rs)