Da li znate koju brzinu vam računa navigacija na auto-putu?

Većina vozača je uočila zanimljiv fenomen tokom dužih vožnji na auto-putu: ukucate destinaciju na Google Maps ili drugoj aplikaciji za navigaciju, krenete na put, a kako vožnja odmiče, vreme dolaska na odredište se pomera unapred i stižete nekoliko minuta ranije nego što je na početku pisalo na ekranu.

Mnogi misle da su predodređeni za reli-vozače, da vladaju putevima i gasom. Istina je, međutim, drugačija jer postoji tačna računica.

Postavlja se pitanje – kako navigacije zapravo računaju brzinu kretanja i da li pretpostavljaju da vozimo sporije nego što je dozvoljeno?

Foto: Shutterstock

Sve je u realnom proseku

Suprotno uobičajenom uverenju da navigacija računa fiksnu brzinu (na primer tačno 110 ili 120 km/h na auto-putu gde je ograničenje 130 km/h), algoritmi funkcionišu znatno složenije.

Procena vremena dolaska (ETA) zasniva se na tri ključna faktora:

Zakonska ograničenja brzine: Aplikacija zna maksimalnu dozvoljenu brzinu za svaku deonicu puta.

Istorijski podaci i realno vreme: Navigacija prikuplja anonimne podatke o tome kojom se prosečnom brzinom vozači stvarni kreću tom tačnom deonicom u određeno doba dana.

Uračunata usporavanja: U početnu procenu uvek su uračunata i uobičajena blaga usporavanja usput – prilazak naplatnim rampama, isključenja sa auto-puta, saobraćajne gužve i eventualni radovi na putu.

Foto: Franz Perc / Alamy / Alamy / Profimedia

Zbog toga, ako je auto-put potpuno prazan i saobraćaj teče bez zastoja, početna procena sistema je zasnovana na umerenom i opreznom proseku svih učesnika u saobraćaju.

Razlika između "cajgera" i GPS brzine

Drugi razlog zašto mnogi vozači stignu brže leži u samom automobilu. Fabrički brzinometri (cajgeri) u vozilima namerno pokazuju od 3 do 8 km/h veću brzinu od stvarne. Proizvođači ovo rade kako bi sprečili mogućnost da vozači nesvesno prekorače brzinu usled minimalnih odstupanja instrumenata ili dimenzija guma.

Tako, na primer, kada vam na tabli piše da vozite 140 km/h, GPS navigacija – koja meri stvarno kretanje preko satelita – pokazuje da se zapravo krećete oko 132 do 135 km/h.

Ilustracija / Foto: Unsplash

Zašto na kraju stižemo ranije?

Vozači koji na auto-putu podese tempomat prema GPS brzini ili voze na samoj gornjoj granici dozvoljenog tempa održavaju konstantnu brzinu višu od opšteg proseka koji algoritam koristi u početnom proračunu. Zbog toga algoritam tokom vožnje u hodu osvežava procenu i "skida" minut po minut sa vremena dolaska.

Iz tog razloga, navigacija nije alat koji vas podstiče na bržu vožnju, već sistem koji računa realan i siguran tempo kretanja. Svako stizanje koji minut ranije najčešće je rezultat čiste i tečne vožnje bez zastoja.

(Telegraf.rs)