• 20

Da li treba ograničiti brzinu na autoputevima?

"Slobodna vožnja za slobodne građane", tako je sedamdesetih godina prošlog veka glasio slogan nemačkog auto-moto kluba ADAC

  • 20

Oko retko koje teme su Nemci tako emotivni kao oko mogućeg ograničenja brzine na autoputevima. Poslednjih dana oko toga se vodi žestoka diskusija. I u nemačkoj vladi. Nemačka je zemlja automobila. Mnogi insistiraju na tome da se u svojim Mercedesima, BMW-ima, Folksvagenima, Audijima, voze maksimalnom brzinom. Ako to žele.

"Slobodna vožnja za slobodne građane", tako je sedamdesetih godina prošlog veka glasio slogan nemačkog auto-moto kluba ADAC. I da, za mnoge nema lepšeg osećaja od onog kad jure ’autobanom’ brzinom od 180 kilometara na sat. Ili čak i više od toga, ukoliko to dozvoljava model automobila.

To je moguće zato što na oko dve trećine nemačkih autoputeva nema ograničenja brzine. To je jedinstveno u Evropskoj uniji. I veoma retko u svetu. Velika i jaka koalicija ljubitelja automobila, industrije i lobista do sada je uspešno blokirala sve pokušaje da se tu nešto promeni.

Automobil Porsche

Foto: Promo/Porsche/Daniel Wollstein

Jaz u "velikoj koaliciji"

Sada se ponovo rasplamsao spor oko mogućeg ograničenja brzine. Pozadina je debata oko bezbednosti na putevima, odnosno oko zaštite klime. Božićni i novogodišnji praznici bili su turbulentni i u redovima vladajuće koalicije u Berlinu. Socijaldemokrate (SPD) zahtevaju uvođenje generalnog ograničenja brzine, a njihovi koalicioni partneri Demohrišćani (CDU/CSU) tu ideju odbacuju. Nova šefica SPD Saskija Esken i njena stranačka koleginica, ujedno i savezna ministarka za zaštitu životne sredine Svenja Šulce su među najglasnijim pobornicama ograničenja.

Ono smanjuje broj nesreća sa smrtonosnim posledicama i godišnje smanjuje emisiju ugljen-dioksida za milion do dva miliona tona, tvrdi Šulce.

"Razumno bi bilo prihvatiti generalno limitiranje brzine. U prilog tome govori i činjenica da to postoji u skoro svim članicama EU." I zato ona sa CDU/CSU želi da konkretno razgovara o opštem ograničavanju brzine na maksimalno 130 kilometara na sat. Time se ona praktično sukobljava s ministrom saobraćaja Andreasom Šojerom (CSU).

On je još za Božić izrazio nerazumevanje oko ponovnog intenziviranja debate o ograničenju brzine. Na Tviteru je napisao da je smislenije "inteligentno, digitalno i fleksibilno" upravljati saobraćajem – dakle "bez zabrana". Podržali su ga i opozicioni Liberali (FDP).

Brzina, Brojac, Kola, Automobili, Instrument Tabla

Foto: Pixabay.com

Bez većine u Bundestagu

Ograničenje brzine ne želi samo SPD – već i Zeleni. Oni su još o oktobru prošle godine u Bundestagu zatražili usvajanje generalnog limita za autoputeve od 130 km/h. Tada je predlog podržala samo Levica (Die Linke). Vladajuća koalicija CDU/CSU i SPD (izričito su naglasili da je to zbog "discipline" u vladajućoj koaliciji), odnosno opozicioni Alternativa za Nemačku (AfD) i FDP bili su protiv ograničenja brzine.

Većine u Bundestagu dakle nema – to dobro znaju u redovima CDU i CSU. Od te ideje u dogledno vreme dakle neće biti ništa. Osim ekoloških, mnogim pobornicima ideje ograničenja važan je i aspekt bezbednosti. Sindikat zaposlenih u policiji (GdP) u intervjuu za DW podržao je ograničenje.

"Shvatam emocije, mi smo zemlja automobila. Ima mnogo lobiranja, od toga zavise radna mesta. Svi su odmah oko toga uzbuđeni", kaže Mihael Mertens iz GdP. Ali i dodaje da je jasno da je svaka pojedinačna žrtva u saobraćaju – jedna žrtva previše.

Na nemačkim autoputevima u proteklim godinama u proseku pogine oko 400 osoba. Ako se iz te statistike izuzmu smrtni slučajevi na onim deonicama na kojima postoji ograničenje, kao i one gde razlog nije brzina (na primer alkohol), još uvek se radi o 80 žrtava godišnje – 80 ljudi koji iz godine u godinu strada u nesrećama u kojima brza vožnja igra ključnu ulogu.

Ograničenje brzine moglo bi da imati i "vaspitnu" ulogu, kaže Mertens: "Zbog ekstremnih brzina na autoputu mi odgajamo nove generacije brzih vozača. Onaj ko se u mladosti navikao na veliku brzinu na autoputu, taj brzo vozi i na drugim putevima."

Mercedes GLB

Foto: Promo

Stručnjaci zahtevaju opsežna istraživanja

Zigfrid Brokman, stručnjak Nemačkog uruženja osiguravajućih društava zadužen za saobraćajne nesreće, zahteva od savezne vlade da konačno istraži uticaj brzine na saobraćajne nezgode. Sve dok nema neke studije, učinak generalnog ograničenja brzine nije dokazan", kaže on za DW.

On kaže da mnogo toga govori u prilog tezi da ključni problem na autoputevima u Nemačkoj u stvari nije tempo vožnje, već su to pre svega velike razlike u brzini između pojedinih traka na autoputu.

"Problem je kad na levoj strani neko prozuji brzinom od 200 na sat. Ali kad svi voze 150, onda imamo isti efekt kao kad svi voze 130." Osim toga moguće je i da glavni razlog za mnoge nesreće nije prvenstveno visoka brzina, već i neki drugi faktori, poput kvaliteta puta, kaže Brokman.

"Postoje deonice na kojima ne važi ograničenje brzine, a koje u statistici broja nesreća kotiraju bolje nego one s ograničenjem. To sve zavisi od drugih faktora: kako je trasa izgrađena, kolika je vidljivost, koliko ima saobraćaja?"

Golf GTI

Foto: Volkswagen

Video: Hrvat divljao po autoputu brzinom većom od 250 km/h

(Telegraf.rs/Deutsche Welle)

Komentari

  • Zemun polje

    Koja je razlika kad se skucas sa 100 km/h i sa 300??? Nema je

  • SRBIN

    Niko nikad nije poginuo zbog brzine, nego zbog nesposobnosti da je upotrebi gde je bezbedno.. UKIDANJE OGRANICENJA U CELOJ EVOROPI... Ko hoce moze da vozi i 130km/h, a ko hoce moze i 300 km/h..

  • Unirent

    Kod nas svakako treba ograničiti brzinu, dovoljna je ova 130 km na sat. Ukoliko se pusti vožnja bez ograničenja to odmah se zloupotrebi pa se pretera u "divljanju". Za volan se hvataju i slabi, neiskusni i neodgovorni vozači. Manja brzina znači i manje mogućnost nesreća

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima