Jedan Srbin je osamdesetih napravio superautomobil koji je ozbiljno zabrinuo Ferrari i Lamborghini

Osamdesete godine prošlog veka donele su svetu automobilizma zaista legendarne superautomobile čiji posteri i danas vise na zidovima soba ili kancelarija ondašnjih dečaka.

Bila je to decenija u kojoj su moćne mašine visokih performasi počele da izlaze iz svojih isključivo sportskih okvira, da dobijaju luksuzniju opremu i postaju udobnije za "običnu" vožnju i da, iako i dalje nedostupne većini vozača, postaju prisutnije na ulicama.

U najveće legende osamdesetih svakako se ubrajaju Ferrari Testarossa i F40, Porsche 959, Lamborghini Countach, BMW M1, De Tomaso Pantera, Lotus Esprit Turbo...

Bila je to decenija koje je utrla put superautomobilima kakve poznajemo danas, ali i decenija povratka samostalnih radionica koje su konstuisale modele smelih dizajnerskih i konstrukoriskih rešenja. Ko se danas, osim iskrenih zaluđenika, seća modela kao što su Isdera Imperator, Vector W8, Cizeta V16T ili Kodiak F1...

Ovaj poslednji - Kodiak F1, delo je srpskog kostruktora sa adresom u Nemačkoj Mladena Mitrovića, čija firma se godinama bavi proizvodnjom popravkom i reparacijom mehanizama i platnenih krovova za najrazličitije vrste kabriolet modela.

Kompjuterski dizajn

Početkom osamdesetih, Mitrović je sebi postavio zadatak da konstruiše i proizvede superautomobil koji će biti dostojan rival tadašnje glavne konkurencije.

Kao osnova za projektovanje kostrukcije poslužio mu je Mercedesov eksperimentalni model C111, sa kojim postoje i određene sličnosti u dizajnu. Zanimljivo je da su mu u dizajniranju automobila pomogli stručnjaci sa Univerziteta u Minhenu, uz upotrebu rane verzije CAD softvera.

Kodiak F1 je debitovao na Salonu autombila u Frankfurtu 1983. godine. Automobil je imao čvrstu sportsku šasiju i karoseriju od kompozitnih materijala, kevlara i ugljeničnih vlakana. Prednji deo je donekle podsećao na dizajnerska rešenja Ferrarija i Chevroleta Corvette toga doba, dok je sa na zadnjem mogao primetiti uticaj pomenutog Mercedesa C111 i BMW-a M1. Najupečatljiviji detalj automobila svakao su bila "gull-wing" (galeb) vrata.

200 na sat za 22 sekunde

Prvi Kodiak F1 pokretao je "korvetin" centralno postavljen V8 motor zapremine 5,7 litara sa 350 konjskih snaga. Za prenos na zadnje točkove bio je zadužen sportki ZF menjač sa 5 stepeni prenosa, za zaustavljanje Brembo kočnice, za vešanje Koni amortizera, dok su točkovi bili "obuveni " u sportske Pirelli penumatike.

U unutrašnjosti su se nalazila Momo kožna sportska sedišta i volan, a F1 je bio opremljen i klima uređajem i audio sistemom sa 22 zvučnika ukupne snage 300W.

Oni koji su tada imali prilike da voze F1, tvrdili su da je automobil apsolutno stabilan i pozdan za vožnju pri brzini od 275km/h. Poznato je da je do 0 do 100 ubrzavao za 5,2, a do 200 kilometara na sat za 22 sekunde, kao to i da je trošio 17,6 litara na 100 kilometara.

Dobri poznavaoci superautomobila toga doba tvrdili su da Testarossa i Countach imaju razloga za brigu, kako zbog performansi tako i zbog konkurentne cene Kodiaka F1, koja je 1983. iznosla 190.000 nemačkih maraka.

Šest prototipova

Mitrović je kasnije konstruisao F1 koji je dobio "domaći" Mercedesov V8 motor od pet litara zapremine, sa 380 "konja" snage.

Postoji čak i podatak o ugradnji šestolitarskog Mercedesovog motora sa 540KS, zahvaljujući kome je automobil težak oko 1.000 kilograma uspeo da postigne ubrzanje do 200km/h za manje od 10 sekundi!

Međutim, i pored višegodišnjeg rada na automobilu, svih pohvala koje je Kodiak dobijao i rezultata koje je postizao, ineresovanje za prvi superautombil jednog srpskog kostruktora je polako opadalo, pa je Mirović 1989. godine, posle šest izrađenih prototipova obustavio rad na njemu.

Danas, na svetu postoje samo dva primerka autombila Kodiak F1. Prvi prototip, koji je jedno vreme bio u vlasništvu jednog švajcarskog biznismena, prodat je 2009. godine na eBay-a za 50.000 dolara.

Mladen Mitrović i danas živi u Štutgartu i bavi se kabrioletima...

(Telegraf.rs)