Velika kriza: Evropska automobilska industrija suočava se sa potpunim kolapsom zbog električnih vozila

Evropska automobilska industrija, nekada ponos kontinenta i motor ekonomskog rasta, danas se nalazi u najozbiljnijoj krizi u svojoj istoriji. Problem više nije samo konkurencija iz Kine, već rastući jaz između strogih regulatornih zahteva Evropske unije i stvarnih potreba tržišta.

U centru ovog problema nalazi se sve očigledniji nestanak pristupačnih automobila sa evropskog tržišta. Evropska pravila su dovela automobile na takav nivo da su postali sve složeniji, teži i drastično skuplji. Obični građani sve teže mogu da priušte nova vozila, što stvara ogromnu prepreku za ostvarivanje ciljeva zelene tranzicije.

Preporučujemo

Ono što najviše zabrinjava stručnjake jeste direktiva o zabrani prodaje automobila sa unutrašnjim sagorevanjem nakon 2035. godine, koja prema njihovim procenama preti da prepolovi evropsko tržište automobila. Jednostavno rečeno - ono što Evropa zakonski nameće, većina kupaca ne može ili ne želi da kupi.

Pristupačna mobilnost ili ekološki standardi - može li Evropa imati oba?

Stručnjaci upozoravaju da bi prioritet trebalo da bude ubrzana zamena starog voznog parka, a ne isključivo forsiranje prodaje potpuno novih električnih automobila. U Evropi trenutno cirkuliše oko 250 miliona vozila, većina sa zastarelim motorima koji značajno zagađuju, a prosečna starost automobila je čak 12 godina. U pojedinim zemljama poput Grčke, taj prosek doseže zabrinjavajućih 17 godina.

Unutar same autoindustrije postoje duboke podele. Sa jedne strane su "narodni" proizvođači koji se trude da ponude pristupačna vozila širokim slojevima stanovništva. Sa druge strane, premium brendovi koji dominantno posluju na izvoznim tržištima i dalje imaju najveći uticaj na kreiranje propisa. Veliki proizvođači diktiraju pravila igre i podižu standarde koji automatski povećavaju cene, čime su milioni potencijalnih kupaca praktično isključeni s tržišta novih automobila.

Za razliku od drugih velikih svetskih ekonomija, Evropska unija jedina ne štiti adekvatno svoju automobilsku industriju. SAD, Kina i Indija — sve zemlje sa jakom autoindustrijom — usklađuju regulaciju sa industrijom i nacionalnim interesima. Evropa, nažalost, ne pokazuje isti pragmatični pristup.

Kina će ove godine proizvesti više automobila nego Evropa i Sjedinjene Američke Države zajedno, što predstavlja prekretnicu u globalnoj automobilskoj industriji. Ukoliko se ovakav trend nastavi, Evropa će već za pet godina biti u ogromnom proizvodnom i tehnološkom zaostatku.

Posebno zabrinjava činjenica da evropsko tržište automobila konstantno opada već pet godina i jedino je među glavnim svetskim blokovima koje se nije oporavilo na nivoe pre pandemije kovida. Ako se sadašnji trendovi nastave, evropsko automobilsko tržište moglo bi se prepoloviti za nešto više od deset godina.

Električni automobil ne može biti ideologija već praktično rešenje. Samo pisanje zakona nije dovoljno da bi se transformisalo čitavo tržište. Bez stvarne potražnje, bez snažnih industrijskih politika i bez ekonomske dostupnosti, ekološka tranzicija suočava se sa velikim rizikom neuspeha. A s njom i cela evropska automobilska industrija.

(Telegraf.rs)