Zašto automobili još uvek nemaju gume bez vazduha

Već godinama slušamo o tehnologiji airless guma koje bi rešile jedan od najiritantnijih problema vozača - probušene gume. Na papiru, prednosti su očigledne: nema bušenja, nema provere pritiska, manja verovatnoća neujednačenog habanja i potencijalno smanjenje otpada od stotina miliona starih pneumatika svake godine. Pa ipak, i u 2025. godini, vozači su i dalje osuđeni na klasične pneumatske gume.

Prvi koncepti, poput Michelin Tweel-a iz 2005. i novijeg UPTIS sistema, pokazali su da ideja funkcioniše u teoriji. I druge kompanije poput Goodyear-a i Bridgestone-a razvijale su sopstvene verzije. Međutim, fizička ograničenja su i dalje veliki izazov. Pneumatske gume koriste vazduh da ravnomerno rasporede opterećenje i amortizuju udarce, dok trenutne airless verzije prenose više buke i vibracija u kabinu, posebno pri velikim brzinama.

Preporučujemo

Pregrijavanje je još jedan problem. Klasične gume toplinu disipiraju kroz vazduh u svojoj unutrašnjosti, dok airless modeli imaju manju mogućnost za odvođenje viška temperature, što može dovesti do zamora materijala. Pored toga, težina je veća jer struktura mora sama da podnese opterećenje, što negativno utiče na potrošnju goriva, upravljanje i vešanje.

Foto: Bridgestone and Idemitsu Kosan Co / Ferrari / Profimedia

Ni tržište ne ide na ruku ovoj tehnologiji. Proizvodnja guma oslanja se na ogromnu postojeću infrastrukturu i dobavljačke ugovore, a prelazak na novi dizajn bi zahtevao skupu promenu alata, kalupa i logistike. Regulativa je dodatna prepreka - propisi o bezbednosti guma širom sveta pravljeni su sa pretpostavkom da one imaju pritisak vazduha, pa bi airless modeli morali da prođu potpuno nove sertifikacije.

Za sada, vozači će i dalje morati da vode računa o pritisku i stanju svojih pneumatika. Airless gume ostaju u fazi testiranja, čekajući trenutak kada će tehnologija, propisi i tržišna spremnost konačno da se uklope.

(Telegraf.rs)