ČEMU SVE OVO?! Razvaljuju automobile, hiljade evra štete, a na sve to kažu... Telegraf na Džipijadi Trgovište

Razvaljivanje automobila, tuča sa fizikom, blato, dim, grmljavina iz utroba teškaša s ozbiljnim pogonom na svim točkovima. Telegraf je na Džipijadi Trgovište 2026.

Festival terenaca je tradicija koja zahteva znanje i veliko ulaganje, bez velikih šansi da se uloženo vrati. Ovo su najveći ljubitelji slobode, a cilj je samo jedan - stići tamo gde ljudska noga nije zakoračila.

Tradicionalna Džipijada u Trgovištu održana je, uz rekordno interesovanje i takmičenje u 4 kategorije. Manifestacija okupila brojne učesnike iz regiona, najviše vozača bilo je sa tablicama iz Vranja, ali na poprište su došli i brojni gosti iz Surdulice, Leskovca, Lebana i Bele Palanke, ali i adrenalinski ljubitelji iz Severne Makedonije, Bugarske i Republike Srpske. Prijavljeno je bilo čak 130 posada, ali na teškom terenu bilo ih je mnogo više, što je ovaj festival terenaca učinilo najmasovnijom Džipijadom do sada.

Pogledajte neverovatne snimke sa lica mesta

Veliko okupljanje bilo je u Trgovištu, a pošto su svi stigli, pošlo se put planine. Konvoj je krenuo sporo, gotovo ceremonijalno, učesnici su znali da se uskoro susreću sa nagibom i blatom. Za obične automobile neprohodnim traktorskim stazama, ali za terence lakim "plenom" vozilo se ka vrhu. Posle 45 minuta stigli smo na lokaciju Gornja Trnica, do lokaliteta Vrtena Buka. Običan čovek ovde nema šta da traži, ali ovog puta na proplanku je bilo više od 300 ljudi. Prizor kakav ni priroda ne pamti. Sve do DŽipijade Trgovište 2026.

Dragan Vasilev, član OFF road 4x4 Bosilegrad, na pitanje čemu sve ovo, kada novac ne može da se vrati, poručuje da su pare u drugom planu.

- Iskreno, svaki put posle svake Džipijade se pitamo šta nam treba sve ovo. Ali u pitanju neki adrenalin, ne znam, sigurno iznutra, druženje i tako. Najkritičnije su uvek poluosovine, diferencijali, menjač... Motor ređe, ali se dešava. Na jednoj Džipijadi može da se napravi šteta od 500 evra, pa do 2,3 hiljade, ali to je u drugom planu - navodi Vasilev.

Za vrhunsku organizaciju skupa bio je zadužen Srećko Dimitrijević, direktor Turističke organizacija Trgovište.

- Ovu manifestaciju počeli smo da organizujemo pre 7-8 godina. To je bila jedna mala grupa ljudi koja voli avanturu, voli boravak u prirodi, vožnju... Međutim, iz godine u godinu broj učesnika se stalno povećava, tako da je to sada postaje jedna tradicija, koja je međunarodnog karaktera. Bukvalno iz svih krajeva Balkana stigli su naši gosti. To su ljudi, željni avanture, koji imaju dobra vozila, koji imaju želju za druženim sa nama kao domaćinima - podvlači Dimitrijević za Telegraf.

A šta je smisao svega? Ljudi koji se svesno "uvaljuju u problem" i reševaju ga dok ne izađu na "zelenu granu", odnosno stazu. Ovo su najspremniji terenci iz Srbije, ali i regiona. Prepreke koje pobeđuju su naizgled nemoguće, ali gas, redaktori i diferencijali su lek za sve.

Na startu – raznovrsna ekipa. Od iskusnih vozača koji su već prošli gotovo sve što se proći može, do onih koji tek ulaze u svet off-road vožnje. Ali jedno im je zajedničko: svi znaju da ih čeka borba – sa prirodom, sa mašinom, ali i sa samim sobom.

Naglo ubrzanje. Jedan za drugi terenci su upadali u kanal veličine sobe. Malobrojni su se izvukli uz pun gas, ali većina je posegla za vitlom.

Satima du tutnjale mašine, negde između brda i oblaka prašine. Publika se okupila, telefoni su bili spremni. Dok su terenci, među kojima najviše vozila marke Jeep, probijali blatnjavu deonicu koja više liči na korito reke nego na put, stotine gledalaca je skandiralo kao na fudbalskom derbiju. Adrenalina je bilo na pretek, mirna planina je postala najekstremnija tačka u Srbiji.

Prvi ozbiljan uspon. Točkovi proklizavaju, zemlja leti na sve strane, motor urla. Publika, okupljena uz ivicu staze, uzvikuje i navija dok se džipovi, uz ogroman napor, penje uzbrdo. Kada konačno savladaju prepreku – aplauz i erupcija oduševljenja.

Svaka greška ovde se skupo plaća. Brza reakcija, kontra, gas do poda – i izvlači se u poslednjem trenutku. Iz kabine izlazi kratak, ali zadovoljan smeh.

Jedan od najmlađih vozača, talentovani Miloš Stoilković, iz kluba Pčinja, je vrhunski poznavalac automobila i terena.

- Moj otac je automehaničar, od malena smo u džipovima, onda smo postepeno počeli da pravimo jedan ovakav projekat. Vozilo je zahtevno za pripremu, zato što mora dosta delova da se nabavi - ističe Stoilković i navodi da je želja za avanturom presudna za ovakve poduhvate.

Čast za organizatore bio je dolazak gosta iz Bugarske, Veska Davidova, višestrukog šampiona u Džipidaji, koji ima jedan od najspremnijih vozila na Balkanu.

- Staza je veoma dobra. Dolazimo već četvrtu godinu, a kao gosti domaćina u Targovištu smo veoma zadovoljni. Staza se svake godine pomalo unapređuje i već se vidi rezultat. Mašina mora da se pripremi potpuno da bi mogla da se dokaže na stazi - poručuje Vesko Davidov za Telegraf.

Nije ovde samo snaga presudna. Tehnika, iskustvo, ali i oprema prave razliku. Na mnogim vozilima jasno se vide modifikacije – podignuti trapovi, ogromne terenske gume, vitla spremna za izvlačenje iz najgorih situacija, zaštitne ploče ispod motora. Svaki detalj ima svoju svrhu, svaka greška u pripremi brzo se otkriva na terenu.

Ali džipijada nije samo takmičenje. Između deonica, atmosfera se menja. Vozači razmenjuju iskustva, komentarišu stazu, pomažu jedni drugima.

Pred sam kraj, poslednja "prepreka" - nekoliko punih kotlića pasulja. Nikad ukusnija "nagrada" za sve vozače i navijače. Turistička organizacija Trgovište je bila na visini zadatka - na odličan način upriličila adrenalinski spektakl i pokazala lepote svoga kraja.

Sunce polako zalazi iza brda, a umorni, blatnjavi, ali zadovoljni učesnici vraćaju se ka cilju. Nema tu glamura, nema sjaja velikih pista – ali ima nečeg mnogo vrednijeg. Ima zajedništva i onog posebnog osećaja kada znaš da si pobedio teren koji nije želeo da bude osvojen.

(Telegraf.rs / M. Radulović)