Automobil 4 godine ležao u vodi: Kada je mehaničar otvorio motor, usledilo veliko iznenađenje

Šta očekivati kada otvorite motor automobila koji je gotovo četiri godine proveo pod vodom? Gomilu rđe i delove spremne za otpad verovatno bi bio prvi odgovor. Upravo to je očekivao i iskusni mehaničar kada je počeo da rastavlja 6,2-litarski V8 iz Chevrolet Camara, ali duboko u njegovoj unutrašnjosti dočekalo ga je veliko iznenađenje.

Erik sa popularnog YouTube kanala I Do Cars specijalizovao se za rastavljanje uništenih i teško oštećenih motora kako bi otkrio šta ih je dokrajčilo. Kroz njegove ruke prošli su brojni neobični primerci, ali motor iz Chevrolet Camara iz 2011. imao je priču kakvu ne viđa često.

Preporučujemo

Camaro je gotovo četiri godine proveo potopljen u reci Ohajo. Kada je 6,2-litarski L99 V8 napokon stigao do Erika, već je spolja bilo jasno da ga čeka ozbiljan posao. Kako piše Autoblog, motor je bio teško zarđao i prekriven korozijom. Nakon nekoliko godina pod vodom, bilo bi sasvim logično pretpostaviti da u njemu više nema gotovo ničega vrednog spasavanja. No, rastavljanje je pokazalo nešto drugo.

Foto: Shutterstock

Ulje je sačuvalo delove motora

Kako je mehaničar skidao deo po deo, postajalo je jasno da voda nije jednako uništila ceo motor. Pojedini unutrašnji delovi ostali su prekriveni motornim uljem, a upravo ih je taj sloj donekle zaštitio od vode i teške korozije. Razlika između spoljašnjosti i nekih unutrašnjih komponenti bila je ogromna. Spolja je motor izgledao kao da je godinama ležao na dnu reke – što je, prema njegovoj istoriji, upravo i bio slučaj – dok su određeni delovi iznutra preživeli u stanju koje Erik očito nije očekivao. Posebno ga je iznenadila radilica. Uprkos gotovo četvorogodišnjem boravku motora pod vodom, procenio je da bi je još uvek bilo moguće spasiti i ponovo koristiti nakon odgovarajuće obrade. Za motor koji je godinama bio potopljen, to je prilično neverovatan rezultat.

Foto: Profimedia/Wavebreak

Nedostajao je jedan važan deo

Ali onda je rastavljanje dobilo potpuno novi smer. Erik je tokom pregleda ventila primetio nešto neobično – nedostajala je jedna potisna šipka. To samo po sebi nije izgledalo kao posledica boravka u reci. Još sumnjivije bilo je stanje odgovarajuće klackalice ventila, na kojoj nije osetio napetost kakvu bi očekivao. Tu je počeo da sklapa moguću priču o tome šta se sa Camaroom dešavalo pre nego što je završio pod vodom. Njegova teorija je da je automobil možda imao problem sa podizačem ventila. Takav kvar može uzrokovati karakteristično lupkanje motora i zahtevati skupu popravku. Erik je posumnjao da je neko namerno uklonio potisnu šipku kako bi utišao problematični ventil. Motor bi u tom slučaju i dalje mogao da radi, iako ne pravilno, uz izostanak paljenja u jednom cilindru. Pritom je primetio još jedan detalj: poklopac ventila skinuo se neuobičajeno lako, što je po njegovom mišljenju moglo značiti da je neko motor već otvarao pre nego što je automobil završio u reci. A onda je priča postala još čudnija.

Zašto je Camaro završio u reci?

Prema podacima iz Carfaxovog izveštaja koji navodi Autoblog, za automobil je navodno istog dana prijavljena krađa i evidentirana isplata osiguranja. Eriku je to, zajedno sa nedostajućom potisnom šipkom i tragovima ranijeg otvaranja motora, bilo dovoljno da iznese vrlo zanimljivu teoriju. Posumnjao je da je neko možda pokušao da prikrije skup kvar, prijavio automobil kao ukraden, a zatim ga namerno odvezao u reku kako bi bio proglašen totalnom štetom. Važno je naglasiti da je reč o mehaničarevoj teoriji na osnovu tragova koje je pronašao i podataka koji su pratili automobil – nije dokazano da se događaj zaista odigrao upravo tako. No, tragovi koje je pronašao rastavljanje su pretvorili iz običnog pregleda potopljenog motora u svojevrsnu automobilsku detektivsku priču.

Kako je uopšte nešto preživelo četiri godine pod vodom?

Odgovor se velikim delom krije upravo u ulju. Ondje gde je uljni film ostao na metalnim komponentama, voda nije mogla jednako agresivno da deluje na površinu metala. Zato su neki delovi prošli mnogo bolje od komponenti koje su godinama bile direktno izložene vodi. Važno je i u kakvim je okolnostima automobil završio pod vodom. Motor koji je ugašen pre potapanja može da pretrpi potpuno drugačiju vrstu štete od motora koji tokom rada usisa veliku količinu vode. Ako voda uđe u cilindre dok motor radi, može doći do hidrauličkog udara. Budući da se voda, za razliku od smeše vazduha i goriva, praktično ne može komprimovati, klip koji velikom silom pokušava da nastavi svoj hod može saviti klipnjaču ili izazvati još ozbiljnije mehaničko uništenje. Ovde je najveći neprijatelj očito bilo nešto drugo – vreme, voda i korozija. I upravo zato je rezultat rastavljanja toliko zanimljiv. Nakon gotovo četiri godine provedenih u reci, niko nije očekivao da bi iz tog 6,2-litarskog V8 motora išta ozbiljno moglo ponovo da se iskoristi. A onda je mehaničar došao do radilice i drugih unutrašnjih delova koji su pokazali koliko jednostavan sloj motornog ulja može da znači kada je metal godinama izložen vodi. Na kraju, tako najveće iznenađenje nije se krilo u tome koliko je motor bio uništen, već u tome koliko je toga uspeo da sačuva.

(Telegraf.rs)