Ministarstvo kulture neće da finansira čuvenu nagradu, koja postoji od 1938. godine!

Ministarstvo kulture odbilo je da finansira jednu od naših najuglednijih i najdugovečnijih pesničkih nagrada "Milan Rakić", i to baš u godini kada se obeležava 140 godina od rođenja velikog pesnika.

Preporučujemo

BEDNA ŽENO, NE GOVORI, ĆUTI: Ovo je jedini SRBIN koji se nije bojao da ŽENAMA kaže ono što svaki muškarac misli!

Ovu nagradu više od pet decenija dodeljuje UKS za najbolju zbirku stihova.

Ove godine se obeležava 140 godina od rođenja velikog pesnika, kome će u Mionici uskoro biti otkriven spomenik, na trgu ispred škole sa njegovim imenom.

- Pod izgovorom štednje i ko zna čega drugog, Ministarstvo je donelo odluku bez valjanog obrazloženja. Rekao bih da je to mala ušteda, a velika bruka! Zar je potrebno još jednom ponavljati da je Milan Rakić predvodnik srpske moderne i pesnik čije ime zauzima vidno mesto u istoriji naše književnosti. Ovakvu odluku smatram incidentom u našoj kulturi, pogotovo kada se obeležava jubilej ovog književnog uglednika i diplomate - rekao je Radomir Andrić, predsednik UKS.

S NJIMA JE SRBIJA BILA NAJJAČA NA SVETU! Andrić, Dučić, Crnjanski... NAJEŽIĆETE SE kada vidite ko je sve bio srpski ambasador!

Zahvaljujući upornosti i snalažljivosti Udruženja, ovo priznanje će ipak biti dodeljeno, na današnjoj skupštini ove asocijacije pisaca.

Na inicijativu pesnikove udovice Milice Rakić, nagrada "Milan Rakić" ustanovljena je 1938. godine u Beogradu. Ona je odredila godišnju sumu od 6.000 dinara, "koja se ima dodeljivati svake godine, i to srpskim piscima".

Već sledeće godine ovo priznanje je dobio Branko Ćopić, a naredne Desanka Maksimović. Jedno izvesno vreme nagradu je proglašavao poznati kulturni javni poslenik Milan Grol, a od šezdesetih godina dodeljuje je UKS.

- O ovom našem esnafskom priznanju, koje stimuliše pesničko stvaralaštvo, uvek je odlučivao reprezentativni žiri u kome su bili istaknuti književni kritičari i pisci, bira ih Uprava Udruženja, a poslednjih godina njihov broj se smanjivao, jer smo dobijali uvek istu sumu. Ove godine, kao i prethodne, javili smo se na konkurs za finansiranje oblasti savremenog stvaralaštva, tražeći istu sumu od 100.000 dinara. Mrvice od tog iznosa namenjene su članovima žirija, a ostatak dobitniku i za izradu Plakete. Nažalost, izostalo je razumevanja, a glatko su odbijeni i naši predlozi za finansiranje još četiri nagrade: "Matićev šal"-  za mladog pesnika; "Radoje Domanović" - za satiru; "Janko Veselinović" - za savremeni istorijski roman i "Čedomir Mirković" - za književnu kritiku - dodao je Radomir Andrić.

Iz Ministarstva je stigao odgovor na pitanje zašto nije prihvaćen predlog za finansiranje nagrade "Milan Rakić".

- Komisije koje su odlučivale o izboru projekata za finansiranje i sufinansiranje na konkursima Ministarstva kulture i informisanja, bile su sastavljene od nezavisnih stručnjaka i profesionalca i apsolutno autonomne i nezavisne u ocenjivanju projekata i odlučivanju. Preporučujemo vam da se za detaljnije obrazloženje odluke o nedodeljivanju sredstava za nagradu "Milan Rakić" obratite predsedniku i članovima predmetne konkursne komisije: Tamara Mitrović, predsednik, Zona Mrkalj, Zoran Rakić, Petar Matović i Laslo Blašković - rekli su iz Ministarstva.

Prema rečima Tamare Mitrović, urednika književnog programa DK "Studentski grad", glavni razlog što su nekima uskraćena sredstva je u drastičnom smanjenju izdvajanja za književne programe: 2015. za tu namenu odvojeno je 15.750.000, a ove 9.000.000 dinara.

- Imali smo ozbiljne, duge, ponekad i žestoke rasprave na zasedanjima komisije, pri čemu je insistirano da se prekine sa ranijom praksom davanja svima po malo, već da više para ide na manje adresa. U takvim okolnostima zaključili smo da je nagrada "Milan Rakić" veoma značajna za srpsku kulturu, ali da zbog ograničene sume ne može da bude finansirana. Inače, potpuno razumem neka nezadovoljstva, ali mislim da od svađa i "pljuvanja" nema vajde. Svi zajedno moramo da se izborimo da Ministarstvo finansija izdvoji više para za ovu namenu. U protivnom, ako se i dalje budemo prepucavali, bojim se da će situacija biti još gora - rekla je Tamara Mitrović.

Odmah po Rakićevoj smrti, Isidora Sekulić predložila je da se pesniku podigne spomenik, što je ubrzo i učinjeno.

Njegova bista, koju je radio vajar Toma Rosandić, otkrivena je početkom decembra 1939. godine na skveru pred hotelom "Srpska kruna" (danas Biblioteka grada Beograda), a govorili su Dragiša Vasić, Sima Pandurović, Franc Stele i Aleksandar Belić. Novi spomenik, koji će biti postavljen u Mionici, uveliko radi vajar Zoran Ivanović, koji je uradio biste Nikole Pašića, Borislava Pekića, Branislava Nušića.

(Telegraf.rs/novosti)