Lajk dugme je promenilo vaš život, a da toga niste ni svesni: Kada pročitate ovaj tekst, obrisaćete sve društvene mreže

Većina korisnika društvenih mreža verovatno ne zna da se 2. februara 2009. godina pojavilo, sada već čuveno, lajk dugme koje je promenilo svet.

Preporučujemo

Društvena mreža koja ima najnegativniji uticaj na psihičko zdravlje: Koristimo je svakodnevno, a zbog nje postajemo depresivni!

Jedan od četiri tvorca lajk dugmeta, Džastin Rozenstajn, tvrdi da su njihove namere bile časne, piše "Index".

- Hteli smo pozitivnost da učinimo linijom manjeg otpora i mislim da smo u tome uspeli, ali u isto vreme smo nenamerno stvorili i gomilu negativnih nuspojava. Na neki način bismo mogli da kažemo da je dugme lajk bilo preuspešno - istakao je Džastin.

U današnje vreme velika većina korisnika odlazi na društvene mreže kako bi, između ostalog, proverili i jednu važnu stvar - da li je iko lajkovao njihovu objavu. Gladni smo validacije, a upravo je to ono čime se društvene mreže hrane. Pre osam godina razmere ove pojave bili su nezamislivi, ali danas donose novac.

Ekonomija pažnje

"Ekonomija pažnje" je relativno nov termin. Opisuje ponudu i potražnju pažnje korisnika, a to je jedno od dobara kojime se trguje na internetu. Poslovni model je jednostavan: što više pažnje neka platforma privlači, to je njen oglasni prostor efikasniji i na temelju toga izvlače više novca od oglašivača.

Foto: Pixabay

Međutim, pažnja nije žito ili nafta i tu dolazimo do problema. Pažnja je ljudsko stanje, a naše rezerve nisu neograničene i na njih utiču stvari kao što su količina sna, radno vreme ili broj dece, ali i odnosi s prijateljima koji bi se mogli razljutiti ako neprestano visimo na našim mobilnim uređajima.

U idealnoj situaciji, našu ograničenu pažnju "investirali" bismo u stvari koje nas čine sretnima. Međutim, kao što su to primetili u Facebooku, osećaj sreće koje ovaj tip društvene interakcije izaziva je kratak, ali intenzivan i samim time izaziva zavisnost te nas prisiljava da se češće vraćamo i skrolujemo dalje.

- Ne mislim da su tvorci društvenih mreža imali nameru da stvore platforme koje izazivaju zavisnost, ali budući da se takmiče za naše ograničeno vreme i pažnju, oduvek su fokusirani na to da iskustvo na svojim platformama učine što privlačnijim - objašnjava Adam Alter, autor knjige "Irresistible: The Rise of Addictive Technology and the Business of Keeping Us Hooked".

To vidimo i na primeru YouTubea koji je nakon Facebooka već iduće godine uveo format lajka i dislajka videa. Instagram je uveo srce, a isto je 2015. učinio i Twitter. Umovi iz Silikonske doline pronašli su bezbroj načina kako da iskoriste ovu našu želju za društvenom validacijom.

Zavisnost o lajku kao zavisnost od kocke

Foto: pixabay.com

Googleov dizajner i etičar Tristan Haris ovo je objasnio na primeru slot aparata. Povlačite polugu kako biste osvojili nagradu, a nešto slično činite svaki put kada osvežavate svoju stranicu kako biste videli da li je iko lajkovao nešto što ste objavili ili da vidite da li se pojavio neki novi sadržaj.

Međutim, to je onaj najočitiji primer. Neke druge možda ni ne primećujete.

Primera radi, kad otvarate Instagram ili Twitter, potrebno je nekoliko trenutaka da se svi apdejtovi učitaju. To nije slučajno jer vaša očekivanja sastavni su deo ovog iskustva. Da nema te kratke pauze, u vašem mozgu se ne bi javio taj osećaj "jesam li nešto osvojio" jer biste znali istog trenutka. Ta kratka pauza nije slučajna već namerna.

Tu je i element socijalnog reciprociteta. Ako vas neko potapše po ramenu, osećate pritisak da učinite isto. Facebook to koristi tako da vas obavesti svaki put kada neko pročita vašu poruku, a to vas ohrabruje da odgovorite jer znaju da ste poruku pročitali. Isto tako, to vas tera da proverite da li je primalac pročitao vašu poruku.

Tu su i one tri tačkice po kojima znate da neko piše poruku. Možda vas iritiraju, pogotovo ako neko predugo piše, ali manje su šanse da ćete izaći iz aplikacije ako vidite da neko namerava da vam pošalje odgovor. Isti princip pronalazimo i kod Applea, ali oni vam barem daju mogućnost da to isključite.

Foto: Telegraf

Međutim, najbolesniji primer je onaj na Snapchatu gde možemo pronaći crvenu liniju koja pokazuje koliko je dana prošlo otkad su dva korisnika poslednji puta komunicirala. Alter tvrdi da je taj dodatak toliko efikasan, da tinejdžeri traže svoje prijatelje da paze na njihove linije dok su na odmoru.

- Jasno je da je cilj držati tu liniju u "životu", a pokazalo se da je to i važnije nego uživati u platformi kao društvenom iskustvu. To je jasan znak da ovi mehanizmi više potiču korišćenje nego uživanje - govori Alter.

157 puta dnevno

Vice je porazgovarao s Rozenstajnom i pitao ga koje manipulacije na društvenim mrežama smatra najproblematičnijim, a prema njegovom mišljenju to su push notifikacije.

- Većina push notifikacija je puko odvlačenje pažnje. Postajemo zavisni o proveravanju naših telefona i tada se gubimo u informacijama koje bismo inače ostavili za kasnije jer potpuno su nebitne - objašnjava Rozenstajn.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Statistike jasno pokazuju da je misija uspela, a ekipa iz Facebooka tim se podacima i hvali. Primera radi, prosečni čovek dnevno proveri telefon 157 puta. To je najmanje 145 minuta svakog dana.

I nema sumnje da će ove brojke rasti, a to je razlog zbog kojeg je Rozenstajn napustio Facebook i osnovao vlastitu kompaniju. Danas je suosnivač Asane, aplikacije koja različitim timovima omogućava da prate svoj rad i projekte.

Ne dopustite da telefoni vode glavnu reč

Ipak, njegova odluka ništa ne menja, a Alter smatra da će se nešto promeniti tek kad društvene mreže promene svoj poslovni model jer sve se vrti oko potreba marketinških agencija, a ne korisnika. Hteli to ili ne, kompanije će se i dalje truditi da korisnike sve više uključuju i to će kao posledicu imati naprednije metode manipulacije korisnicima.

Alter smatra da bi korisnici sami trebali da preuzmu kontrolu nad svojim zavisnostima, a jedan od načina je i korišćenje aplikacija koje bi im u tome pomogle. Isto tako, veruje da bi kompanije trebalo da budu odgovornije.

- Ovo su naši životi. Naši dragoceni, ograničeni životi. Ne budemo li oprezni, računari i mobilni uređaji će jako loše brinuti za našu pažnju - zaključuje Rozenstajn.

(Telegraf.rs)