• 0

Novogodišnja čarolija: Običaji, verovanja i zanimljivosti o omiljenom prazniku

Ostalo je još samo malo vremena do kraja godine. Milioni ljudi širom sveta pripremaju se da isprate staru i dočekaju novu godinu, uz želju da im ona donese više sreće i uspeha. Predstavljamo vam neke od novogodišnjih običaja i zanimljivosti

  • 0

Proslava Nove godine je jedan od najstarijih običaja u istoriji čovečanstva. Sve kulture i narodi koji koriste kalendar slave Novu godinu i raduju joj se. Tokom vekova kalendari su se menjali, pa je tako izmenjen i dan kada nova godina počinje. Narodi koji nisu imali kalendare godinu su računali prema vremenskim prilikama i godišnjim dobima, kao i na osnovu radova koje su obavljali u polju.

Nije moguće pouzdano utvrditi kada je počelo proslavljanje dočeka Nove godine, ali veruje se da su Vavilonci to radili još pre 4000 godina. Slavlje je trajalo više dana i svaki se drugačije praznovao.

Stari Rimljani su takođe slavili Novu godinu, s tim što se njihov kalendar menjao sa svakim novim vladarom. Tako je bilo sve dok Julije Cezar 36. godine pre Hrista nije to promenio i odredio 1. januar za početak godine. Kod Rimljana Nova godina je bila posvećena Janusu – bogu sa dva lica, od kojih jedno gleda napred, a drugo unazad.

Prema verovanjima, Nova godina u našim krajevima je počela da se slavi od 9. veka, kada je većina Južnih Slovena primila hrišćanstvo.

Kićenje jelke za Novu godinu

Foto-ilustracija: Profimedia

Mnogima od nas kićenje jelke je omiljeni običaj vezan za novogodišnje praznike. Tradicija kićenja jelke nastala je u 16. veku, a legenda kaže da je prvu jelku okitio verski reformator Martin Luter.

Edvard Džonson, asistent Tomasa Edisona, 1882. godine prvi je došao na ideju da jelku okiti električnim sijalicama. Od 1890. godine novogodišnje sijalice su počele masovno da se proizvode.

Od 1947. godine građani Osla, glavnog grada Norveške, svake godine poklanjaju novogodišnju jelku za Trafalgar skver građanima Vestminstera u Engleskoj, čime se zahvaljuju Britancima za pomoć u Drugom svetskom ratu.

Najveća novogodišnja jelka na svetu je bila visoka 85 metara i plovila je u laguni Rio de Ženeira za doček 2007. godine, a najveća ukrasna kugla za jelku, sa prečnikom od 4,58 metara, napravljena je u Italiji i upisana je u Ginisovu knjigu rekorda.

Brze sanke Deda Mraza

Foto: Pixabay

U vreme novogodišnjih praznika Deda Mraz je omiljen gost, a posebno mu se vesele deca. Ovaj simpatični dekica mora da obiđe čak 846 miliona kuća i pređe 350 miliona kilometara kako bi stigao do svakog deteta na planeti. To bi značilo da njegove saonice putuju brzinom od 650 kilometara u sekundi.

Ukupna težina poklona za svu dobru decu bila bi 844.000 tona. Svi dimnjaci kroz koje bi Deda Mraz trebalo da se spusti i popne nazad odgovarali bi visini od 273.000 Mont Everesta.

Verovanja i običaji za Novu godinu širom sveta

Foto: Promo

U različitim krajevima sveta postoje i različita verovanja vezana za Novu godinu. U našoj zemlji veruje se da u Novu godinu ne treba ulaziti sa dugovima ili sa neplaćenim računima. Postoji i verovanje da 1. januara ne treba ništa iznositi iz kuće, pa čak ni smeće, a takođe i ono da treba paziti da ovog dana ne polomite nešto, kako biste izbegli lošu sreću u predstojećoj godini.

U novoj epizodi emisije „Edukacija“, koja se emituje na Obrazovnoj televiziji eduTV, možete saznati kakvi običaji i verovanja za Novu godinu postoje širom sveta. Otkrijte zašto se u Španiji u ponoć jede 12 zrna grožđa i zbog čega Danci u novogodišnjoj noći razbijaju tanjire pred ulaznim vratima. Otkrićete i čiji stanovnici po staroj tradiciji u ovoj noći predviđaju budućnost, kao i druge zanimljive narodne običaje.

Emisiju „Edukacija“ i ostale emisije eduTV-a možete pratiti preko više od 20 kablovskih operatera, na YouTube kanalu i preko eduTV Android aplikacije, koja je dostupna besplatno na Play Storeu. Otkrijte zabavnu stranu edukacije uz eduTV!

Daljinac

(Telegraf.rs)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima