Koliko su bezbedne berze za razmenu kripto valuta?

Foto: Irena Herak, promo

Pojavom bitkoina kao prve kripto valute došlo je i do prve razmene kripto valute za robu. Prvu kupovinu bitkoinom je obavio Laslo Hanješ, 22. maja 2010. godina kada je za dve pice platio 10.000 BTC! Radilo se o direktnoj trgovini, bez posrednika. Istini za volju u tom trenutku niko nije ni mogao da bude posrednik jer se radilo o potpuno novom konceptu i o novoj tehnologiji. Takođe nisu postojale ponuda ni tražnja, tako da je cena pice bila stvar dogovora. Prva trgovina je pokazala da koncept funkcioniše, što je bilo dovoljno da se nastavi razvoj kripto valuta.

Vremenom je dolazilo do usložnjavanja mreže trgovine kao i pojave novih kripto valuta. Mehanizam direktne trgovine je postao nedovoljno efikasan zbog sve većeg broja učenika u transakcijama. Pored toga, individualno određivanje vrednosti kripto valute prilikom svake pojedinačne transakcije sigurno ne bi odredilo njenu realnu vrednost. Iz razloga pojave novih kripto valuta kao i iz razloga povećanja broja ljudi koji trguju kripto valutama, došlo je do pojave kripto berzi. Kripto berze se mogu smatrati mestima na kojima zainteresovani iznose svoje kripto valute, procenjuju njihovu vrednost i menjaju kripto valute za robu ili usluge, ili pak za druge kripto valute. Na taj način se vrednost određene kripto valute određuje mnogo realnije nego što je to slučaj u međusobnoj razmeni dva učesnika. Potrebno je napomenuti da pojedinačna razmena između dva entiteta i dalje postoji, ali je sve manje popularna. Najveći broj učesnika u transakcijama trguje preko kripto berzi. Vremenom su berze kripto valuta postale ne samo mesta za trgovinu već su počele i da daju pozajmice, slično kao banke samo što se sada sve događa u virtuelnom prostoru.

U prethodnim nastavcima smo pisali o bezbednosti bitkoina kao i drugih kripto valuta i razmatrali smo neke od mogućih napada na sistem, kao što je napad 51%. Bezbednost berzi za razmenu kripto valuta daje posebnu dimenziju bezbednosti celokupnog sistema i otvara nove mogućnosti za napadače. Iz tih razloga je potrebno obratiti posebnu pažnju na bezbednost berzi za razmenu.

Hakerski napadi na berze postaju sve intenzivniji dok sami napadači postaju sve maštovitiji u smišljanju načina kako da na nelegalan način dođu do kripto valuta. Motiv je jasan, radi se o finansijskom interesu. Sami napadači vrše procenu koliko je vremena potrebno da ulože i koliku dobit mogu da očekuju ako napad bude uspešan. Slično kao i u svakom drugom poslu, napadači rade analizu isplativosti ulaganja vremena kao i ulaganja novca u alate kojima vrše napade. Iako većina kripto valuta zasniva svoj rad na blokčejnu koji je dokazano bezbedna tehnologija, kripto berze poseduju svoje mehanizme kojima određuju vrednost valute i obavljaju trgovanje.

Napadi na berze su se pokazali znatno efikasnijim nego napadi na sistem kripto valuta, i zato ih hakeri sve češće napadaju. Neretko se mogu pročitati vesti o uspešnom napadu na neku od berzi i kompromitovanju velikog broja kripto novčanika. Setimo se slučajeva napada na kripto berze: Binance, Bithumb, Coincheck i Upbit. Najčešće napadači, zajedno sa novcem, nestaju bez traga, ali postoje i slučajevi kada bivaju otkriveni. Timovi stručnjaka rade na podizanju nivoa bezbednosti berzi kripto valuta, ali i dalje postoje propusti koji omogućavaju hakerske upade. Da li će kripto berze uspeti da upotpune nivo bezbednosti virtuelnih valuta, pokazaće budućnost.

(Telegraf.rs)