• 3

Da li je dramatičan rast Bitkoina prolazan ili je ovo tek početak dominacije?

Da li će svetski finansijski sistem pretrpeti promene zbog kripto valuta?

  • 3
Bitkoin kolumna, Goran Kunjadić

Foto: Irena Herak, CoinDesk

Svedoci smo rapidnog rasta cene Bitkona koji probija svoje istorijske granice. Proteklih dana je cena Bitkoina je premašila 27.000 USD!

Da li se radi o naduvavanju balona koji će pre ili kasnije pući ili o permanentnom napretku kripto valuta, možemo saznati ako malo zavirimo u istorijat razvoja sistema kripto valuta.

Iako se Bitkoin pojavio 2009. godine matematičke, odnosno kriptografske osnove su razbijene ranije. Kriptografski algoritam koji se koji se koristi za šifrovanje u sistemu kripto valuta je RSA algoritam koji je nazvan po početnim slovima prezimena njegovih autora, Rivest–Shamir–Adleman.

Osnovni algoritam je nastao 1977, godine kao algoritam za asimetrično šifrovanje. To znači da se kreira par kriptografskih ključeva i da se jednim ključem sadržaj šifruje, a drugim dešifruje. Asimetrična kriptografija je nastala kao odgovor na problem simetričnog šifrovanja kada veliki broj učesnika međusobno razmenjuje poruke, a samim tim i ključeve.

Par ključeva kod asimetričnog šifrovanja se nazivaju javnim i tajnim ključem. Javni ključ je poznat svim učesnicima u razmeni šifrovanih podataka, dok je tajni ključ poznat samo vlasniku - pojedincu koji šalje svoje šifrovane poruke. Nakon šesnaest godina, odnosno 1983, godine, RSA algoritam je unapredio američki kriptograf Dejvid Čaum. Na osnovu modifikovanog algoritma Čaum je 1989. godine kreirao digitalnu valutu DigiCash. Sistem, na žalost nije zaživeo, ali se nakon punih deset godina pojavio Bitkoin koji je preuzeo sva tehnička rešenja DigiCash-a.

Naravno, kreiran je i Blokčejn sistem, devedesetih godina prošlog veka, ili otvorena javna knjiga koja je onemogućila falsifikovanje digitalnog novca kao i lažiranje transakcija koje se nisu dogodile. Može se zaključiti da je kripto valutama trebalo mnogo vremena da stekni finansijsku snagu.

Ekonomska kriza iz 2008. godine je nesumnjivo bila katalizator njihovog uspona. Bila je to kriza poverenja i to poverenje u bankarski sistem, poverenje u javne institucije, poverenje u vrednost samog FIAT novca. Nakon krize zlato je, zajedno sa ostalim čuvarima vrednosti poskupelo, ali je Bitkoin, čija je jedna od osnovnih odlika anonimnost, kao i ograničena novčana masa, zaokupio maštu nove generacije investitora za koje je zlato tehnološki relikt.

Anonimnost javne knjige takođe je dovela do toga da su Bitkoin ali i druge kripto valute kriminalci koristili da od vlasti sakriju prihod od svojih nezakonitih aktivnosti. U prvim danima usvajanja Bitkoina mnogi su očekivali da će vlasti zabraniti njegovu upotrebu. Da li zbog njegove strukture ili globalne prirode interneta vlasti odlučile da ne deluju na brzinu i umesto toga su posmatrali i učili.

Danas regulatori i njihove vlade počinju da prate i sankcionišu kripto-kriminalce. Uprkos anonimnosti zaplene kripto valuta su u porastu, dok se u isto vreme centralne banke pripremaju da lansiraju sopstvene digitalne valute. Nove valute ne dolazi bez rizika po postojeći sistem, tako da za pojedinca bezbedno čuvanje gotovine u digitalnom obliku, ukida potrebu za bankama kao imaocima depozita.

Ako banke nemaju depozite, njihova sposobnost davanja kredita se značajno umanjuje i ova pojava bi mogla da transformiše kompletan međunarodni finansijski sistem.

Da li će zaista doći do transformacije svetskog finansijskog sistema ili je reč samo o privremenom rastu digitalnih valuta, ne može se sa sigurnošću, ali će to bliska budućnost svakako pokazati.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Realista

    Ništa bez zlata. Sve što nije "opipljivo" ne može imati dugo vrijednost.

    2
    1

    Podelite komentar

  • mile

    uskoro 100 000€ ... uh uh uh

    4
    0

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima