Kako sačuvati svoje kripto novčiće?

Foto: Irena Herak, Yahoo Finance

Hakerski napadi na vlasnike kripto valuta postaju sve intenzivniji i sve sofisticiraniji.

Pre samog hakerskog napada vrši se detaljna priprema u smislu da se prikupljaju svi podaci o osobi koja je predmet napada, a pre svega podaci o imovinskom stanju kao i o količini i vrsti kripto valuta koje korisnik poseduje. Na taj način se određuje isplativost samog napada odnosno da li će ostvarena dobit biti veća od uloženog truda, vremena i softvera koji se kreiraju posebno za tu namenu.

Jedan od čestih vidova napada je formiranje lažnih platformi za trgovanje kripto valutama koje, na prvi pogled izgledaju potpuno uverljivo i gotovo ni po čemu se ne razlikuju od platformi na kojima se zaista trguje kripto valutama.

Prevaranti uspevaju da dođu i do broja telefona žrtve, zatim stupaju sa njom u kontakt i na uverljiv način se predstavljaju kao predstavnici kripto berze koja nudi najpovoljnije uslove trgovine i sticanje najveće dobiti.

Kao dokaz da je moguće ostvariti visoku dobit, napadač navodi žrtvu da uplati manji iznos, oko stotinak dolara, nakon čega u vrlo kratkom roku, isplaćuje žrtvi dvostruki pa i trostruki iznos u odnosu na uložena sredstva. Time napadač stiče dodatno poverenje žrtve i tada se žrtva odlučuje na ulaganje većih sredstava.

Nakon toga se komunikacija završava, napadač prekida komunikaciju sa žrtvom, a uplaćenom novcu se gubi svaki trag.

Pixabay.com

U prethodnim nastavcima smo govorili o anonimnosti kripto valuta tako da je ukradenom novcu, kao i počiniocima ovog krivičnog dela gotovo nemoguće ući u trag. Zbog pomenutog razloga anonimnosti nije moguće tačno utvrditi kolika je šteta naneta vlasnicima kripto valuta, ali je sigurno da se šteta meri u milijardama dolara.

Napomenimo da je sajber kriminal uzeo toliko maha u svetskim razmerama da su prihodi ostvareni od sajber kriminala gotovo nadmašili prihode koji se ostvaruju trgovinom narkotika.

Osnovno pitanje koje se nameće je kako da učesnici na kripto tržištu zaštite svoju imovinu?

Korišćenje hardverskog novčanika je apsolutna preporuka iz razloga bezbednosti. Softverski kripto novčanici u kojima korisnici čuvaju svoje novčiće uglavnom se nalaze na mobilnim telefonima čiji su operativni sistemi relativno nestabilni i podložni sajber napadima.

Veoma je važno da se nikada ne šalje novac ili daju podaci o platnoj kartici nekome u koga nemamo poverenja. Takođe, ne bi smelo otkrivati svoje lične podatke nepouzdanim primaocima.

Potrebno je obratiti posebnu pažnju na samo zaglavlje, odnosno URL adresu na koju se podaci šalju. Lokacija mora obavezno biti zaštićena bezbednosnim protokolom što je vidljivo u naslovu URL lokacije koja počinje sa HTTPS! U protivnom radi se o lokaciji koja nije bezbedna.

Foto: Pixabay

Pored toga potrebno je zatražiti nezavisni finansijski savet u vezi same berze kako bismo se uverili da je berza postojeća i da korektno funkcioniše u dužem vremenskom periodu.

Ukoliko korisnik posumnja da ima veze sa prevarantom, potrebno je odmah prekinuti komunikaciju i blokirati prevaranta. Ako je korisnik ipak poslao novac prevarantu, potrebno je odmah kontaktirati kripto berzu na kojoj korisnik inače trguje.

Nekoliko pomenutih saveta bi svakako trebalo poštovati, ali je oprez neophodan u svakom smislu.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)