Zašto Facebook nije emitovao najavljenu kriptovalutu?

Foto: Irena Herak, CoinDesk

Emitovanje kriptovaluta, za razliku od fiat valuta, nije privilegija pojedinih država i njihovih centralnih banaka. Kriptovalutu može emitovati praktično bilo ko ukoliko ispunjava određene uslove.

Svedoci smo vremena u kome multinacionalne korporacije vladaju tržištem i često su ekonomski moćnije od najvećeg broja država. Sasvim je moguće očekivati da će multinacionalne korporacije, pre ili kasnije ući na tržište kriptovaluta.

Jedan od prvih preduzetnika koji je investirao u kriptovalute je Elon Mask sa svojim kompanijama SpaceX i Tesla i koji je inicirao uključivanje kompanije PayPal u trgovinu kriptovalutama. Ulazak pomenutih kompanija na kripto tržište je značajno doprinelo rasprostranjenosti digitalnih valuta.

Mnoge multinacionalne kompanije su se bavile razmišljanjima da emituju sopstvene kriptovalute, i u tome je najdalje otišao Facebook, o čemu smo pisali u prethodnim nastavcima. Ipak za Facebook stvari se nisu odvijale kako je planirano i kriptovaluta nije emitovana.

Foto: Profimedia

U početku je kriptovaluta nosila naziv Libra da bi ga kasnije promenila u Diem, dok je potencijalni kreator valute sada Meta umesto prethodno Facebook-a. Zapravo se radi o istoj kompaniji i istoj digitalnoj valuti koji su sukcesivno menjali ime.

Kako se radi o multinacionalnoj kompaniji sa sedištem u SAD, bilo je neophodno da kompanija pribavi sve neophodne dozvole od Federalnih rezervi (Nacionalna banka SAD) kako bi se otklonile sumnje da će nova valuta uticati na stabilnost američkog dolara.

U međuvremenu je došlo do skandala u vezi zloupotrebe podataka o ličnosti, širenju dezinformacija kao i cenzurisanju sadržaja na Facebook-u. Tvrdnje nikada nisu direktno dokazane ali je nad kompanijom Meta ostao da lebdi oblak sumnje.

Reputacija društvene mreže je narušena i odustalo se od emitovanja Diem-a.

Emitovana valuta bi trebalo, pre svega, da uživa poverenje korisnika što je u ovom trenutku neizvodljivo. Tome svakako treba doneti i politički uticaj koji nije išao na ruku Marku Zakerbergu, što je definitivno značilo kraj ideji emitovanja Diem-a.

Meta je i dalje pokušavala da realizuje projekat Diem-a, ali napori nisu urodili plodom. Početkom ove godine, Diem je potvrdio da se zauvek gasi tako da je ovo jedan od retkih poduhvata koji Zakerbergu nije uspeo. Čitava avantura u vezi emitovanja Diem-a, koštala je Zakerberga oko 180 milina dolara.

Jedan od razloga koji su doveli do neuspeha je bio i taj što je Facebook sam projekat više video kao tehnološki nego kao finansijski. Bili su posvećeni rešavanju tehničkih pitanja dok su finansijski aspekti bili zanemareni. Sama ta činjenica je dovela do raskoraka između želja kompanije i realnih mogućnosti u finansijskom svetu.

Iako su multinacionalne kompanije te koje upravljaju svetskim tržištem iako su veoma zainteresovane za kriptovalute, ipak je potrebno nešto više od same tehnologije. Potrebno je da shvate da finansijsko tržište ima svoje zakonitosti bez obzira da li se radi o fiat ili kriptovalutama. Da li će multinacionalne kompanije preuzeti i primat na finansijskom tržištu pokazaće vreme.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)