Veselin Jevrosimović: Energija iz središta zemlje

Printskrin: YouTube/Quaise

Ovih sam dana pročitao knjigu posvećenu profesoru doktoru Branku Laloviću, našem slavnom fizičaru, jednom od pionira borbe za obnovljive energetske izvore. On se, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, zalagao za razvoj tehnologije u oblasti iskorišćenja solarne energije.

Četrdeset godina kasnije, svet se bori sa ozbiljnim ekološkim problemima, dok naučnici, inženjeri i inovatori vredno rade da iskoriste snagu sunca, vetra i plimnih talasa za proizvodnju električne energije i zagrevanje domova.

Foto: Nikola Anđić

Postoji, međutim, još jedan alternativni izvor, praktično neograničen, a koji ne zagađuje čovekovu okolinu. Radi se o geotermalnoj energiji, toploti koju isijava zemljino jezgro. Ova toplota je direktno vidljiva u slučaju geotermalnih izvora vode i vodene pare, koji se decenijama unazad koriste za dobijanje energije.

Problem je što su ovakvi izvori retki, a snaga koju mogu da proizvedu ograničena.

Drugi vid geotermalne energije (takozvana petrotermalna energija) su užarene stene koje se prostiru ispod ukupne površine Zemlje. Dovođenjem vode na stene, ona se trenutno zagreva i u vidu pare pod pritiskom vraća nazad na turbine koje proizvode električnu energiju.

Lepa vest je da za ovu namenu mogu da se koriste turbine i prateći uređaji postojećih termoelektrana.

Time bi one, od najvećih zagađivača, mogle da postanu najčistija postrojenja za proizvodnju struje. Još i više, za razliku od vetroparkova i solarnih polja, ovde nisu potrebne baterije i skupi novi materijali.

Na žalost, usijane stene se obično nalaze na dubinama od deset i više kilometara ispod površine, pa je pristup do tih dubina ozbiljan izazov. Postavlja se i pitanje posledica koje bi masovno bušenje zemljine kore moglo da izazove.

Tu na scenu stupaju informacione tehnologije, odnosno mehanizmi za prikupljanje ogromnih količina podataka, analizu i simulaciju kompleksnih sistema kakav je planeta Zemlja.

Neki eksperti smatraju da je moguće, ukoliko se istraživanja nastave postojećim tempom, da već 2028. godine imamo komercijalno upotrebljive petrotermalne elektrane.

Nadam se da će se ovo predviđanje obistiniti, jer bi to značilo da smo konačno rešili jedan od najvećih problema čovečanstva.

Ukoliko se to ipak ne desi, važno je da nastavimo da koristimo tehnološki napredak, znanja i veštine kojima raspolažemo kako bismo pronašli rešenja za izazove sa kojima se suočavamo.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)