Veselin Jevrosimović: Zakasnela budućnost

Foto: Pixabay

Pametni telefoni su svuda oko nas i većina ljudi teško može da zamisli svakodnevni život bez njih. Neke procene kažu da ih je na svetu u upotrebi više od šest milijardi, praktično jedan po glavi stanovnika (ako izuzmemo najmlađe). Moglo bi se reći da su oni značajno doprineli sveopštoj digitalizaciji i na neki način nas uveli u dvadeset prvi vek.

Postoje, međutim, i oni koji smatraju da su moderni mobilni telefoni unazadili i usporili napredak informacionih tehnologija.

Preporučujemo

Foto: Milena Đorđević

Nedavno sam pročitao interesantno podsećanje na viziju Marka Vajzera, jednog od pionira računarske revolucije. Pre više od trideset godina, opisujući računarsku tehniku za naredni milenijum, napisao je da su najsmislenije tehnologije one koje su za korisnike potpuno nevidljive.

Ovaj fenomen nazvan je „sveprisutno računarstvo“ (eng. „ubiquitous computing“ – skraćeno „ubicomp“) i predviđa da će se povezani kompjuteri naći u najrazličitijim oblicima svuda oko nas – uključujući pametnu prašinu, pametna platna i gradivne materijale koji mogu da se oblikuju po želji.

Pretpostavka je bila da ćemo u prvoj četvrtini novog veka već uveliko imati ovakve sisteme.

Premda danas govorimo o internetu stvari kao razradi ideje sveprisutnih računara, čini se da razvoj napreduje sporije nego što je očekivano. Kao što sam rekao, postoji mogućnost da je pojava i popularnost pametnih telefona uticala da budućnost kakva je zamišljena malo zakasni.

Naime, računari jesu postali sveprisutni, ali samo u formi mobilnih telefona. Tek u poslednje vreme, pre svega kroz nosivu tehnologiju u vidu satova i narukvica, vidimo neku vrstu diversifikacije. Ideja da će ljudi imati stalni pristup kompjuterima i informacijama a da ne moraju da „sednu za računar“, još uvek nije ostvarena.

Nesporno je da su pametni telefoni - kao uvek dostupan način da za komunikaciju, povezivanje sa poslovnim alatima i preuzimanje informacija sa interneta – izuzetno korisni uređaji. Kada tome pridodamo kameru i različite vrste senzora, dobijamo aparat iz mašte autora naučno-fantastičnih dela od pre nekoliko decenija.

Činjenica je i da mnogi načini njihove potrebe tek treba da budu otkriveni ili prihvaćeni od strane šire publike. Sa druge strane, vidimo i da su unapređenja koja donosi svaka naredna generacija minimalna.

Možda je ipak došlo vreme da se vratimo izvornoj viziji informatičke budućnosti.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)