Kakve će efekte dati spoj veštačke inteligencije i blokčejn tehnologije?

Foto: Privatna arhiva, CoinDesk

Sa pojavom lako dostupnih aplikacija veštačke inteligencije (Artificial Intelligence - AI) kao što je ChatGPT ulazimo u novu eru brzih poboljšanja pametnih ugovora zasnovanih na blokčejnu.

Ovaj spoj inovativnih tehnologija će transformisati kripto industriju i omogućiti za dalji razvoj pametnih ugovora, automatizacije i efikasnosti kakvi do sada nisu postojali.

Preporučujemo

Blokčejn, decentralizovana tehnologija koja pokreće kriptovalute kao što su Bitkoin i Ethereum je privukla široku pažnju zbog svoje sposobnosti da promoviše transparentnost i poverenje među učesnicima mreže. Istovremeno, AI je napravila neverovatne korake u obradi prirodnog jezika (Neuro Linguistic Programming - NLP), mašinskom učenju (Machine Learning - ML) i analizi podataka.

Kada se ostvari sinergija pomenute dve tehnologije otvara se potencijal za radikalnu promenu izvršenje pametnih ugovora i poboljšaju funkcionalnost blokčejn mreže. Jedno od značajnih ograničenje blokčej tehnologije je njena sporost transakcija u poređenju sa tradicionalnim sistemima plaćanja.

Algoritmi veštačke inteligencije mogu doprineti predviđanjem i prioritetom obrade transakcija i time omogućiti b kraće vreme potvrde transakcije i bolje korisničko iskustvo. Pored toga, ovi inteligentni sistemi mogu otkriti obrasce zagušenja mreže, omogućavajući da se blokčejn dinamički prilagođava i održava optimalne performanse.

Dodatno, veštačka inteligencija može ojačati integritet mreže blokova otkrivanjem i sprečavanjem malicioznih aktivnosti. Algoritmi mašinskog učenja analiziraju podatke o transakcijama da bi identifikovali sumnjivo ponašanje i označili potencijalno zlonamerne aktere. Ovaj proaktivni bezbednosni pristup može ne samo da odvrati maliciozne aktere, već može i da ojača pouzdanost mreže.

Uprkos imenu, pametni ugovori zapravo nisu ugovori. Oni su samoizvršni ugovori kodirani na blokčejnu sa njihovim uslovima direktno upisanim u kod koji će se automatski izvršiti kada se ispune unapred određeni uslovi.

Oni nude transparentne i isplative alternative tradicionalnim ugovorima. Pošto su pametni ugovori napisani u kodu, po dizajnu mogu biti kruti i nefleksibilni. AI ima potencijal da dinamički prilagođava pametne ugovore, omogućavajući im da se prilagode promenljivim uslovima i prihvataju nove informacije kako se pojave.

Na primer, algoritam mašinskog učenja mogao bi da ažurira uslove ugovora na osnovu tržišnih uslova u realnom vremenu ili performansi sredstava. Integracijom veštačke inteligencije, pametni ugovori postaju inteligentniji olakšavajući zamršene sporazume koji su svesni konteksta koji zadovoljavaju potrebe uključenih strana.

Spoj AI i blokčejn tehnologije omogućava razvoj inteligentnijih, sigurnijih i modernijih ekosistemima pametnih ugovora. Sa do sada neviđenim kombinovanjem veštačke inteligencije i blokčejn tehnologije biće zanimljivo videti razvoje iz oba prostora dok žele da ojačaju jedni druge i poboljšaju iskustvo korisnika kojima služe.

Kako će se stvari na ovom polju razvijati saznaćemo uskoro.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)