Veselin Jevrosimović: Oponašanje uma

Foto: Shutterstock.com

Klasični kompjuteri već neko vreme ne zadovoljavaju potrebu za računarskom snagom koju diktiraju moderna rešenja, pre svega ona iz domena veštačke inteligencije i pametne gradske infrastrukture.

Ograničenje je način na koji oni funkcionišu, odnosno baziranje na računskim operacijama koje se vrše pomoću tranzistora.

Preporučujemo

Inženjeri iz godine u godinu uspevaju da razviju neverovatno male tranzistore (samo desetak puta veće od molekula DNK) i da u računarske čipove smeste milijarde njih, ali to nije dovoljno. Zbog toga se već nekoliko decenija unazad traga za alternativama – najpre kroz teorijske postavke, a onda i kroz praktične primene i eksperimente.

Foto: Milena Đorđević

Jedna vrsta novih moćnih računara su kvantni kompjuteri, o kojima sam na ovim stranama pisao u nekoliko navrata. Danas su tema takozvani neuromorfni računari (eng. neuromorphic computing). Jednostavno rečeno, radi se o pokušaju oponašanja ljudskog mozga u načinu na koji funkcioniše kompjuter.

Naime, naš um na „hardverskom“ nivou radi tako što moždane ćelije, neuroni, razmenjuju električne impulse i stvaraju međusobne veze, sinapse. U programiranju veštačke inteligencije već se koriste simulacije neuronskih mreža, ali su one razvijene kao softverska rešenja.

Neuromorfni računari su mnogo sličniji ljudskom mozgu, što uključuje učenje, a potencijalno i apstraktno razmišljanje, prilagođavanje i reagovanje na nove situacije, tumačenje naizgled nelogičnih podataka iz realnog sveta, kao i rešavanje brojnih drugih problema.

Pri tome je ideja da mnogo optimalnije koriste energiju, što je veoma značajno iz perspektive ekologije i očuvanja globalnih resursa. Dobra vest je da nekoliko kompanija uveliko razvija neuromorfne računare. Oni se trenutno koriste isključivo u laboratorijskim uslovima za naučna i tehnološka istraživanja.

Jedan primer je razvoj inteligentne robotske ruke koja bi se ugrađivala u invalidska kolica i pomagala osobama sa povredama kičme. Postavljaju se, međutim, i brojna etička, društvena i pravna pitanja vezana za ovu oblast, slično kao i u odnosu na veštačku inteligenciju.

S obzirom na najave vodećih proizvođača računarskih čipova, čini se da nije tako daleko vreme kada bi neuromorfni računari mogli da uđu u masovniju upotrebu.

Šta će to značiti za svakodnevni život ljudi, ostaje da se vidi. Svakako će se iz korena promeniti industrija informacionih tehnologija – od proizvodnje hardvera do projektovanja i programiranja računarskih aplikacija.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)