Kuda nas vodi veštačka inteligencija?

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

Donedavno, veštačka inteligencija je postojala samo u naučnoj fantastici. Roboti koji hodaju, govore koji su se ponašali kao ljudi, iako im nedostaje emocije ili su to bili super moćni računari. Danas je VI u velikoj meri realnost i sve sastavni deo svakodnevnog života. Postavlja se pitanje kako smo uopšte dospeli dovde i kuda putevi dalje vode?

Koncept VI postoji mnogo duže od tehnologije. Još su drevni grčki filozofi su teoretisali o „mašinama za razmišljanje“ i na ljudski mozak su gledali kao na složen mehanizam koji ćemo jednog dana možda moći ponovo kreirati ili simulirati. Koncept je uglavnom bio ograničen na akademiju i zabavu sve dok se sredinom 20. veka nisu pojavili računari dovoljno moćni za rešavanje problema i statističku analizu.

Preporučujemo

Od 1950-ih do 1980-ih, napredak se nastavio u oblasti mašinskog učenja, pošto je postalo očigledno da je učenje mašina da pronađu sopstvena rešenja koristeći podatke bilo efikasnije od davanja eksplicitnih instrukcija kada je u pitanju njihovo navođenje da obavljaju složene zadatke.

Istraživanja su se često fokusirala na model veštačke neuronske mreže, koji je pokušavao da imitira neke od mehanizama učenja ljudskog mozga. Veliki iskorak napravljeni su krajem 2000-ih i početkom 2010-ih razvojem dubokog učenja i dubokih neuronskih mreža.

Pošto su računari postajali sve moćniji, postalo je izvodljivo izgraditi daleko veće neuronske mreže, omogućavajući računarima da sprovode složenije rasuđivanje i donošenje odluka. To je dovelo do pojave tehnologija poput kompjuterskog vida i obrade prirodnog jezika. 2010-te su bile era velikih podataka, kada je, zahvaljujući svima i svemu što je na mreži i postalo povezano, obim podataka u svetu eksplodirao. U ovom trenutku, postalo je očigledno da više podataka plus više procesorske snage dovode do neuronskih mreža i algoritama koji postaju sve bolji u obavljanju svog posla.

Zahvaljujući pomenutim skokovima stigli smo do tačke u kojoj počinjemo da vidimo duboke i dalekosežne društvene i kulturne promene. Danas VI postaje sve pristupačnija i lakša za upotrebu. Intuitivni interfejsi na prirodnom jeziku i tehnologija za prepoznavanje slika znače da će skoro svakome biti lakše koristi najrazličitije mašine na sebi svojstven način. Nedostatak tehničkog znanja više neće biti prepreka za one koji imaju ideje o tome kako tehnologija može promeniti svet na bolje. I dalje ćemo videti veštačku inteligenciju integrisanu u sve više alata koje koristimo u svakodnevnom životu, od aplikacija do naših kućnih aparata i automobila koje vozimo. Dolazi do sve većeg korišćenja VI kako bismo poboljšali našu efikasnost u rutinskim zadacima, omogućavajući da posvetimo više svog vremena i ljudskih sposobnosti kreativnijim, složenijim zadacima. I isto tako važno, kada danas govorimo o veštačkoj inteligenciji, fokus će verovatno biti na etičkim pitanjima sa kojima nas ona primorava da se suočimo.

Sistemi će postati pametniji, brži i integrisaniji u naše živote na skoro svaki način koji možemo zamisliti. Delimično, to će biti zato što će računari nastaviti da postaju brži i moćniji, uzimajući u obzir nove tehnologije kao što je kvantno računarstvo). Ali to će biti i zato što će rešavanje današnjih problema oko društvenog prihvatanja dovesti do većeg poverenja u sposobnost tehnologije da poboljša naše živote bezbedno i etički. Kakva će zaista biti budućnost, ubrzo ćemo saznati.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)