Veselin Jevrosimović: Fišinig, višing, smišing

Foto: Shutterstock

Sa porastom broja narudžbi putem interneta, mobilnih aplikacija i uspostavljanja elektronskog bankarstva, raste i broj zloupotreba i prevara.

Cilj zlonamernika je da se domognu ličnih osetljivih informacija - najčešće u obliku podataka o nalozima, računima i kreditnim karticama. Kada im to pođe za rukom, mogu posredno ili neposredno da ukradu vaš novac.

Preporučujemo

Jedini način da se protiv toga borimo je širenje svesti o opasnostima i edukacija o osnovnim merama zaštite.

Foto: Milena Đorđević

Uostalom, neke od prvih pouka u vaspitanju dece u fizičkom svetu odnose se na ličnu bezbednost i prepoznavanje prevaranata. Ne postoji razlog da drugačije bude u digitalnom prostoru. Razlika je u tome što smo u njemu svi na neki način „deca“, jer je mnogo novina na koje se kao društvo nismo prilagodili.

Hakeri svih vrsta znaju da je takozvani „socijalni inženjering“ najbrži i najlakši način da se dođe do poverljivih podataka. On podrazumeva kontakt sa osobom koja poseduje informacije i lažno predstavljanje sa namerom da ih osoba dobrovoljno otkrije. Obično se radi o takozvanom fišingu (eng. phishing).

Izraz je nastao kao asocijacija na reč pecanje, budući da prevaranti na neki način pokušavaju da „upecaju“ informacije. To čine slanjem lažnih poruka elektronske pošte, postavljanjem internet sajtova koji liče na zvanične, otvaranjem lažnih naloga na društvenim mrežama i slično. Cilj je da se primalac poruke ubedi kako je sa druge strane službenik organizacije koja ima pravo da dobije poverljiv podatak.

Najčešće se žrtva upozorava da će izgubiti pristup uslugama ukoliko ne klikne na link u poruci koji će je odvesti na sajt na kome treba da unese podatke. Broj ovih prevara je porastao do te mere da u poslednje vreme imamo dodatne podele na višinig (eng. voice phishing) i smišing (eng. SMS phishing). Kod prvog se kontakt sa žrtvom vrši telefonskim pozivom, a kod drugog instant porukama.

Od kako postoji civilizacija bilo je onih koji su pokušavali da profitiraju na lakovernosti poštenih ljudi. Svaki korak u tehnološkom napretku pratili su novi izazovi i nove vrste prevara. Sa većinom smo se izborili jer je za odbranu dovoljno da uključimo logiku i razum.

Uz malo pažnje, provere i zdrave doze nepoverenja, opisani metodi krađe podataka postaju očigledni, a vi ostajete bezbedni.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)