Zašto se rudarenje bitkoina se više ne isplati?

Bitkoin se možda vraća na svoj rekordni maksimum nakon pada tokom pada berze ali to ne znači da je rudarenje kriptovalute i dalje profitabilna aktivnost. Uprkos oporavku cena, rudarenje bitkoina postaje sve skuplje i to toliko da se za mnoge više ne isplati trud.

Prema novim podacima kompanije CoinShares, troškovi električne energije i računarske snage potrebne za rudarenje jednog bitkoina sada često prelaze tržišnu vrednost jednog koina.

Preporučujemo

Za velike operacije rudarenja, troškovi proizvodnje jednog bitkoina skočili su na preko 82.000 dolara, dok se sam novčić trenutno procenjuje na oko 95.000 dolara. To je mala razlika, posebno imajući u vidu da je rudarenje bitkoina koštalo samo oko 56.000 dolara u trećem kvartalu 2024. godine.

Za samo nekoliko meseci, troškovi rudarenja su porasli za skoro 47%, umanjujući profit čak i za industrijske igrače.

Izgledi su još lošiji za manje rudare. U SAD, mali rudari troše približno 137.000 dolara da bi proizveli jedan bitkoin, što je znatno iznad njegove trenutne vrednosti. U Nemačkoj je situacija ekstremnija, sa troškovima koji dostižu oko 200.000 dolara po novčiću.

Foto: Pixabay

Po tim cenama, svako ko rudari u razmerama koje nisu industrijske, posluje sa velikim gubitkom, osim ako vrednost bitkoina ne skoči iznad trenutnih nivoa.

Nekoliko faktora doprinosi ovoj rastućoj neravnoteži. Rastuće cene električne energije, vođene globalnom inflacijom, trgovinskim tarifama i povećanom potražnjom za energijom od tehnologija poput veštačke inteligencije, učinile su rudarenje daleko skupljim.

Istovremeno, tarife su takođe podigle cene hardvera za rudarenje. Pored toga, bitkoin je pre oko godinu dana prošao kroz planirano „prepolovljenje" što je ugrađeni mehanizam koji dvostruko umanjuje nagrade za rudarenje kako bi usporio stvaranje novih novčića. Dakle, ne samo da rudarenje košta više, već́ je i nagrada za to niža.

Posledice ove promene idu dalje od profitabilnosti. Iako kraj rudarenja u malim razmerama neće uticati na većinu ljudi, on ističe dublji problem unutar ekosistema bitkoina a to je rastući jaz između onih koji kontrolišu kriptovalutu i onih koji je ne kontrolišu.

Bitkoin je trebalo da bude decentralizovana i demokratski orijentisana sila ali u stvarnosti, bogatstvo je postalo jako koncentrisano. BitInfoCharts izveštava da gornjih 1% adresa novčanika kontroliše preko 90% svih bitkoina u opticaju.

Rudarstvo, nekada viđeno kao potencijalni mehanizam za uravnoteženje, postalo je još jedna arena gde bogati nastavljaju da se bogate dok siromašni gube. Može se očekivati da bliska budućnost potvrdi ovu konstataciju.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)