Kako veštačka inteligencija menja budućnost obrazovanja?

Veštačka inteligencija (VI) brzo transformiše obrazovanje, nudeći moćne alate, a istovremeno uvodeći značajne rizike. Ova dualnost čini etičku pismenost zasnovanu na VI neophodnom za odgovorno i efikasno korišćenje ovih tehnologija.

VI tehnologije, posebno generativni VI sistemi poput ChatGPT-a, menjaju pristup obrazovanju. Nastavnici sada mogu da kreiraju materijale za lekcije, generišu sadržaj i efikasnije procenjuju zadatke. Ove mogućnosti olakšavaju tradicionalno opterećenje i omogućavaju edukatorima da se više fokusiraju na individualizovanu nastavu, transformišući učionice u dinamične, interaktivne prostore za učenje.

Preporučujemo

Učenici takođe imaju koristi od personalizovanog učenja, jer VI alati mogu da identifikuju slabosti i pruže ciljanu podršku, pomažući u smanjenju jaza u postignućima.

Međutim, ova dostignuća dolaze sa izazovima. VI sistemi često generišu sadržaj koji deluje verodostojan, ali može biti netačan ili pristrasan. Ovaj fenomen je poznat kao „VI halucinacija". Učenici mogu nesvesno verovati netačnim ili izmišljenim informacijama, što dovodi do dezinformacija i slabljenja veština kritičkog mišljenja.

Štaviše, predrasude svojstvene podacima VI obuke koje su povezane sa rasom, polom, religijom ili kulturom, mogu oblikovati rezultate, pojačavajući nejednakost ako se kritički ne procene.

Etička pitanja su posebno hitna. Studenti se mogu previše oslanjati na veštačku inteligenciju da bi završili zadatke, što dovodi do akademskog nepoštenja i pogrešnog predstavljanja njihovih sposobnosti. Ovo potkopava pravedno ocenjivanje, sprečava ranu intervenciju za studente koji imaju poteškoća i rizikuje normalizaciju neetičkog ponašanja.

Takođe obezvređuje trud i naporan rad, ugrožavajući razvoj kompetentne buduće radne snage. Stoga, obrazovni sistemi moraju usvojiti nove metode za pravedno procenjivanje učinka, uz priznavanje uloge veštačke inteligencije u procesu učenja.

Nedavna studija univerzitetskih studenata u Kini i Pakistanu ilustruje ove zabrinutosti. Utvrđeno je da je 70% lenjosti studenata, 70% zabrinutosti za privatnost i 30% smanjene sposobnosti donošenja odluka povezano sa upotrebom veštačke inteligencije.

Kako studenti sve više veruju alatima veštačke inteligencije, njihova motivacija i kognitivno angažovanje mogu opadati. Prekomerna zavisnost od veštačke inteligencije ne samo da podstiče lenjost već i slabi veštine donošenja odluka, jer studenti počinju da usvajaju rezultate generisane veštačkom inteligencijom bez kritičke procene. Ovi rizici se protežu i na nastavnike.

Da bi se suočili sa ovim izazovima, studenti, nastavnici i obrazovni administratori moraju negovati pismenost u vezi sa veštačkom inteligencijom usmerenu na etičku i odgovornu upotrebu. Veštačku inteligenciju treba posmatrati kao alatku za podršku koja dopunjuje, a ne zamenjuje, ljudski trud.

Uravnotežena integracija veštačke inteligencije može pomoći u ublažavanju negativnih ishoda kao što su zavisnost i dezinformacije. U krajnjoj liniji, poboljšanje etičke pismenosti u oblasti veštačke inteligencije je od vitalnog značaja za maksimiziranje koristi veštačke inteligencije u obrazovanju, uz istovremeno minimiziranje njenih rizika.

Ovaj pristup će obezbediti da veštačka inteligencija doprinosi pravednijem, inovativnijem i odgovornijem obrazovnom okruženju. Budućnost svakako donosi i rizike sa kojima se moramo suočiti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)