Kako veštačka inteligencija preoblikuje istinu na mreži?

Sadržaji društvenih medija sve su više ispunjeni realističnim vestima koje na prvi pogled deluju potpuno legitimno. Reporter stoji ispred vojnog konvoja u velikom gradu. Žena iznosi svoje političke stavove u uličnom intervjuu. Tenkovi se kotrljaju u pozadini.

Ali ništa od toga nije stvarno. To su video snimci generisani veštačkom inteligencijom, sintetičke vesti dizajnirane da izgledaju kao autentično novinarstvo.

Preporučujemo

Koristeći veštačku inteligenciju, pojedinci sada mogu da proizvode video snimke u stilu vesti koji imitiraju ton, vizuelne efekte i autoritet profesionalnih emisija. Ovi klipovi su često potpuno izmišljeni, ali oponašaju estetiku legitimnog izveštavanja tako ubedljivo da mnogi gledaoci ne shvataju da su obmanuti.

Ove sintetičke vesti su porasle tokom globalnih kriza i velikih političkih događaja. Klipovi generisani veštačkom inteligencijom kružili su na mreži tokom međunarodnih sukoba, lažno tvrdeći o vojnim eskalacijama ili šireći izmišljene izveštaje o napadima.

U jednom slučaju, video snimci su prikazivali tenkove na ulicama i sugerisali neposredni rat, iako se takvi događaji nisu dogodili. Fenomen nije ograničen na geopolitičke dezinformacije.

U jednom slučaju, istraživači su otkrili video snimke vesti generisane veštačkom inteligencijom na lokalnim platformama koji su lažno optuživali političare za korupciju neposredno pre izbora. Ovi klipovi su učinili više od obmanjivanja, oni su potkopali poverenje u legitimno novinarstvo i izvore vesti.

Dok su neki sintetički video snimci kreirani kao satira ili društveni komentar, mnogi su napravljeni da izazovu negodovanje, dobiju klikove ili manipulišu javnom percepcijom. Često su vezani za emocionalno nabijene teme kao što su imigracija, sukobi ili politički skandali.

Uprkos svojoj sofisticiranosti, ovi video snimci i dalje nose očigledne znake izmišljotine. Avatari generisani veštačkom inteligencijom mogu neprirodno treptati, mučiti se sa realističnom sinhronizacijom usana ili pokazivati pokrete lica kojima nedostaje varijacija.

Tekst ili grafika na ekranu mogu sadržati pogrešno napisane reči ili besmislene fraze. U nekim slučajevima, bledi vodeni žigovi alata poput „Veo" ili „Synthesia" pojavljuju se u uglu što su mali, ali značajni tragovi njihovog sintetičkog porekla.

Stručnjaci su primetili kako granica između stvarnosti i izmišljotine postaje sve zamagljenija. Pošto mnogi video snimci generisani veštačkom inteligencijom repliciraju statična okruženja vesti, uobičajeni indikatori poput isprekidanih pokreta ili nedoslednog osvetljenja su manje očigledni.

Kako tehnologija napreduje, ove znakove može postati još teže otkriti.

Jedna od pokretačkih snaga ovog trenda je sticanje koristi. Barijera za ulazak je niska jer osnovni alati sada omogućavaju korisnicima da generišu uglađeni sadržaj u stilu vesti uz minimalne veštine ili resurse.

Na platformama gde dominiraju algoritamski podsticaji i nagrade za angažovanje, kreatori su podstaknuti da proizvode viralni sadržaj, bez obzira na njegovu autentičnost.

Kako sintetički mediji nastavljaju da se razvijaju, širenje lažnih vesti predstavlja sve veći izazov za integritet informacija. Bez obzira da li su dizajnirani za humor, obmanu ili uticaj, ovi video snimci pokazuju koliko lako tehnologija može da iskrivi stvarnost i koliko je teško razlikovati istinu.

U budućnosti možemo očekivati još sofisticiranije prevare koje će biti gotovo nemoguće otkriti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)